Izvor: Blic, 22.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri milijarde dolara samo od izvoza
Ako je verovati ministru poljoprivrede Saši Draginu, seljaku u Srbiji se na duže staze isplati bavljenje poljoprivredom. Ulaganja u modernu tehnologiju i višegodišnje zasade ogromna su, izvozna tržišta se sve više otvaraju, a cene hrane u svetu rastu. Zato, kaže on, poljoprivrednici treba da ostanu na selu i nastave s proizvodnjom.
U skladu sa tim nedavno je pokrenuta i nacionalna kampanja „Prirodno iz Srbije”, koja ima za cilj da se domaćim i svetskim potrošačima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokaže da Srbija može da proizvodi zdravu hranu.
- U tom smislu ministarstvo će pružiti pomoć i podršku svima koji žele da žive od poljoprivrede i koji se na pravi način bave ovim poslom. Kampanja će se voditi u 12 okruga Srbije i vodiće se u periodu od godinu dana.
A šta je sa nestašicom mleka?
- Nadamo se da će mere koje preduzima Ministarstvo trgovine uroditi plodom i da će se uskoro obezbediti dovoljne količine mleka u prodavnicama.
Kako?
- Uredba o mleku definiše minimalne količine mleka koje mlekare moraju dnevno da proizvode i puste na tržište. Na taj način se u proizvodnju usmeravaju veće količine dnevne prerade, a smanjuje proizvodnja fermentisanih proizvoda koje mlekare generalno više vole da proizvode jer im oni donose veći profit.
Kako vama zvuče izjave mlekara da mleka nema zato što ga krave manje daju?
- Do određene granice vi možete proizvoditi relativno jeftino mleko, ali da biste te količine povećali, morate da uvedete skuplju hranu. Kada za to nemate novca, dolazi do razlike u nivou laktacije, kao što je to sada slučaj. Nadam se da će u skorijoj budućnosti cena sirovog mleka prema poljoprivrednim proizvođačima porasti jer će im to biti motiv da počnu da proizvode veće količine.
Neki smatraju da je na smanjenje proizvodnje uticala i odluka ministarstva da premije po litru smanji sa 4,5 na 1,5 dinara.
- Ministarstvo je primetilo tendenciju da je smanjivanje otkupnih cena mleka u korelaciji sa povećanjem subvencija po litru. Iz tog razloga smo značajno povećali subvenciju po grlu i to sa 5.500 na 12.500 dinara. Na taj način smo ta sredstva sačuvali za samog poljoprivrednika.
Izgleda da to nije bilo dovoljno.
- Mi redovno ispunjavamo svoje obaveze, a sada željno iščekujem rebalans budžeta kako bi se značajnija sredstva uložila u mlečno govedarstvo i na taj način država pomogla ovu granu. Sa svim sredstvima koje dobijemo povećaćemo davanje po litru mleka. A ono što je posebno važno jeste da ćemo gledati da u subvencije uključimo širi broj proizvođača. Da bi se situacija u mlekarstvu rešila, važno je i da se odnos prerađivača prema proizvođačima promeni, ali i da državne institucije koje regulišu tržište adekvatno odrade svoj posao i regulišu monopolistički položaj na tržištu.
Je li to ujedno i poruka farmerima koji drže krave da ih ne kolju?
- Naravno. I ta poruka se odnosi i na govedarstvo i na svinjarstvo.
Zašto?
- Ova administracija je do sada uradila da se iz oblasti poljoprivrede usvoji 31 zakon. Na osnovu njih Srbija je dobila slobodan izvoz više vrsta poljoprivrednih proizvoda u EU, pre svega iz oblasti mesne industrije, kao što su svinjske prerađevine, sveža riba i piletina i izvoz proizvoda od mleka. Početkom sledeće godine krećemo sa izvozom i svežeg svinjskog mesa, što znači da nam se otvara daleko šire tržište, a samim tim omogućuju i veće cene.
Da li država ulaže dovoljno u poljoprivredu?
- Ne. Poljoprivredni budžet zemalja EU je na nivou pet odsto od ukupnog budžeta. Nama je ove godine budžet bio manji nego 2009, a to nije dovoljno da se pokriju potrebe poljoprivrede. Zbog malih poseda ulažemo u višegodišnje zasade, voćarske i vinogradarske kulture, koje po sadnici subvencionišemo sa 100 odsto jer se na taj način pravi baza koja je izvozno orijentisana, pa samim tim i daleko profitabilnija. Tako se sada prvi put u protekle dve godine desilo da voćarski sektor u izvozu premaši ratarski. Lane je srpska poljoprivreda ostvarila rekordan izvoz u iznosu od dve milijarde dolara, uz suficit od 650 miliona dolara. Ove godine očekujemo da će izvoz biti veći za milijardu dolara. Znači svaki dinar koji se u poljoprivredu uloži državi se vraća kao pet dinara.
Selo treba da ostane u rukama seljaka
Šta biste poručili momku od recimo 16 godina koji živi na selu, da ostane ili da ide?
- Apsolutno da ostane.
Zašto?
- Zato što će poljoprivredni proizvodi u svetu ubuduće imati sve veću cenu. I zato što proizvođači sada imaju mogućnost da svoju robu uskladište u Javna skladišta i tako sačekaju bolju cenu, a ne da ih neko ucenjuje.
Kako vidite srpsko selo za 10 godina?
- Vidim ga po modelu Evropske unije, čiju će osnovu činiti mala ili srednja gazdinstva, odnosno ljudi koji zaista žive i rade od toga. Znači, na selu vidim isključivo srpskog seljaka, a ne da selo postane vlasništvo pet velikih kompanija za koje će raditi svi ostali.
