Izvor: B92, Tanjug, 01.Avg.2009, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovinski deficit manji 44,5 odsto
Beograd -- Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih šest meseci ove godine bio je 3,4 milijarde dolara, što je 44,5 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Kako je objavio Republički zavod za statistiku, u prvoj polovini godine izvezeno je robe u vrednosti od 3,8 milijardi dolara, što je 32,8 odsto manje nego u istom periodu 2008, a uvezeno za 7,2 milijarde dolara, što je smanjenje od 39 odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 52,2 odsto i veća >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 47,4 odsto.
U prvoj polovini godine nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine, a glavni faktor je svetska ekonomska kriza koja je dovela do pada privredne aktivnosti, kako u svetu, tako i kod nas.
Pad izvoza Srbije je posledica i velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a koji imaju veliko učešće u strukturi našeg izvoza. Glavni uzrok smanjenja uvoza je pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji, navedeno je u saopštenju.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, pojedinačno, bili su Bosna i Hercegovina sa 443,7 miliona dolara, Nemačka - 421,6 miliona dolara i Crna Gora - 379,6 miliona dolara. U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Ruska Federacija sa 943,3 miliona dolara, Nemačka - 892,3 miliona dolara i Italija - 713,8 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine, a najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 649 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Najveće učešće u izvozu u prvih šest meseci imali su odeća, uglavnom vojni prsluci - 300 miliona dolara, gvožđe i čelik - 249 miliona dolara, žitarice i proizvodi od njih - 235 miliona dolara, povrće i voće - 196 miliona dolara i obojeni metali - 188 miliona dolara.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su nafta i naftni derivati - 606 miliona dolara, drumska vozila - 563 miliona dolara, prirodni gas - 475 miliona dolara, gvožđe i čelik - 348 miliona dolara i industrijske mašine za opštu upotrebu - 339 miliona dolara.
