Izvor: Blic, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovina preko berze veoma unosna
Na Beogradskoj berzi je juče, konačno, došlo do rasta akcija, mada tek početnog. Razlog zašto već nekoliko meseci Beogradska berza stangnira, više je minusa nego pluseva, nije, kažu analitičari, posledica nikakvih trusnih faktora. U regionu su se otvorila mnogo atraktivnija ulaganja, pa su se veliki investitori preusmerili sa svojim parama tamo.
Među investitorima koji su ostali dominiraju investicioni fondovi, koji upravo kreću da rade, i u tom startnom pozicioniranju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naravno, pokušavaju da što više obore cene kako bi stigli za godinu dana do prinosa od najmanje 20-30 procenata i time dokazali građanima da je isplativije štedeti kroz kupovinu investicionih jedinica nego oročavanjem evra u banci.
U tim ambicijama investicionih fondova, ukupno ih sada ima četiri, a uskoro kreće i peti, na udaru su vlasnici akcija i to po pravilu sitni akcionari koje treba uzdrmati da prodaju svoje akcije po što nižoj ceni. Taj rat živaca uveliko traje, a da se ni sitni akcionari više tako lako ne daju slomiti govori upravo podatak o izuzetno skomnoj ponudi akcija na prodaju. Promet akcija je, na primer, proletos dnevno bio i do 15 miliona evra, a sada je oko 3,5 miliona evra.
Trenutno građana Srbije sa akcijama u nekom preduzeću ili banci ima ravno milion. Većina njih je do akcija stigla kroz privatizaciju, besplatnom podelom, i većina njih ima akcije za kojima ni po bilo kojoj ceni nema tražnje. Nije, međutim, zanemariv ni broj onih koji imaju kvalitetne akcije, bilo da su ih dobili ili kupili. Sve je više kažu u brokerskim kućama i u ovoj populaciji sa besplatnim akcijama, onih koji dobijene pare od tih prodaja ulažu u kupovinu drugih akcija.
A šta se na Beogradskoj berzi najviše kupuje? Po sektorima to su akcije: banaka, prehrambenog sektora, farmacije i građevine. Sve te akcije su na kontinuiranom trgovanju, tri od njih („Tigar", „Energoprojekt" i „Soja protein") na A listingu, ali to što su to sreda dobre kompanije i dobre akcije, ne znači da se na njihovoj kupovini ne može izgubiti. Može se izgubiti i te kako ako se, na primer, dobro ne izmeri vreme kada ući u kupovinu, a kada u prodaju. To odmeravanje je, pri tom, toliko teško da omanuti nije retkost ni onima koji su suvi eksperti. AIK banka je, na primer, u aprilu išla i do 15.000 dinara, a sada je 10.607 dinara. Ko je kupio tada, a prodaje je sada, biće na gubitku, i to ogromnom.
Da li se i iduće godine može očekivati isti rezultat - da sadašnje cene akcija do septembra iduće godine porastu za 100 procenata - bilo bi, upozoravaju brokeri, isuviše neozbiljno prognozirati. Rasta će biti sigurno, ali koliko, zavisi od toliko faktora da bi svako baratanje sa procentima bilo krajnje neozbiljno.
.jpg)
