Izvor: Politika, 22.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovci ne mogu da legitimišu potrošače
Poverenik za informacije od javnog značaja smatra da je nezakonito da trgovci prilikom reklamacije robe traže lične podatke
Praksa trgovaca koji potrošačima prilikom reklamacije ili vraćanja robe traže lične podatke, nezakonita je, saopštio je juče Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
On smatra da je reč o nedopuštenoj obradi podataka o ličnosti i najavio da će od Ministarstva finansija zatražiti da bez odlaganja izmeni podzakonski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << akt, odnosno obrazac koji predstavlja osnov za takvu obradu.
– Oštre reakcije Pokreta potrošača na „obavezu” građana da prilikom reklamacije ili vraćanja robe daju prodavcima lične podatke, uključujući i JMBG, potpuno su opravdane. Postavljanje takvih zahteva građanima je ne samo neetično i neprihvatljivo, kako je ocenio Pokret potrošača, nego očigledno i nezakonito – navodi se u saopštenju.
Šabić je izjavio i da Ustav Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti i utvrđuje da se obrada podataka o ličnosti uređuje zakonom.
– Nijednim zakonom nije predviđena obaveza građana da se prilikom reklamacije proizvoda i usluga, odnosno vraćanja ranije kupljene robe legitimišu, odnosno da prodavcima daju bilo kakve lične podatke, a pogotovo ne veoma kompleksan podatak kakav je JMBG. Takva „obaveza” nije predviđena. I da jeste, to ne bi bilo u skladu sa Ustavom i Zakonom, ni Uredbom o uvođenju fiskalnih kasa. Ta „obaveza” je uvedena u sistem jednim najobičnijim obrascem koji nosi oznaku NI – Nalog za ispravku, a koga je, donoseći ga na osnovu navedene uredbe Pravilnika o načinu vršenja ispravke, propisao tadašnji ministar finansija i ekonomije, i proglasio za sastavni deo pravilnika – smatra Šabić.
Zbog toga je, kako navodi, veoma važno da Ministarstvo finansija bez odlaganja sadržinu tog obrasca uskladi sa Ustavnim i zakonskim rešenjima o zaštiti podataka o ličnosti. Stoga je pri zameni i reklamaciji robe dovoljno da građanin ima fiskalni račun, a Šabić zaključuje da je situacija u kojoj se od njega zahteva i da se legitimiše očigledno problematična i sa stanovišta svrsishodnosti i sa stanovišta etičnosti.
Trgovci ovu proceduru, kako je navedeno u medijima, pravdaju time što od njih ove podatke zahtevaju inspekcija i knjigovođa, ali kupci brinu da bi njihovi lični podaci mogli biti zloupotrebljeni. I u udruženjima za zaštitu potrošača smatraju da je ovakvo ponašanje trgovaca, u najmanju ruku, problematično.
– Dovoljan dokaz koji potrošač mora da pruži prilikom zamene ili reklamacije robe su fiskalni račun, slip-platne kartice ili ček. Zakon o zaštiti potrošača ovako nešto ne predviđa – smatra Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), takođe poručuje da kada bilo koji trgovac od kupca prilikom reklamacije ili zamene robe zatraži lične podatke, on ima puno pravo da to odbije.
– Prodavci to ne smeju da rade, jer se onda postavlja pitanje kome su ti podaci namenjeni. Važno je da znaju da nema zakona koji ih na to primorava – ističe Papović.
S. Despotović
-----------------------------------------------------------
Šta kaže pravilnik
U Centru potrošača Srbije (CEPS) navode kako je to definisao Pravilnik o sadržini i načinu evidentiranja prometa, izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja ( SL. Glasnik RS br. 140/2004):
„U skladu sa članom 8 pomenutog Pravilnika, ako je pojedinačna vrednost ili ukupna vrednost kupljenih dobara, koja se vraćaju ili reklamiraju veća od 500 dinara, u Obrazac NI se obavezno upisuju štampanim slovima, ime i prezime kupca, njegov JMBG, a kupac je dužan da se svojeručno potpiše. U ovom slučaju, ako u Obrazac NI nije upisano ime i prezime kupca, njegov JMBG i svojeručni potpis kupca, Obrazac NI je nevažeći. Za dobra koja se vraćaju ili na drugi način reklamiraju, a čija je pojedinačna vrednost ili ukupna vrednost manja od 500 dinara, podaci o kupcu i njegov svojeručni potpis nisu potrebni.”
– To je ono što je napisano u pravilniku. Da li je ispravno ili nije, to ne znam – kaže Vera Vida, predsednica CEPS-a.
-----------------------------------------------------------
Plaćaš karticom, daj ličnu kartu
Prava zbrka nastala je početkom ove godine, kada su u pojedinim trgovinskim lancima kupcima koji su plaćali karticom, kasirke počele da traže i ličnu kartu na uvid. Potrošači su se žalili našoj redakciji da ih trgovci legitimišu, ali tada su u potrošačkim organizacijama opravdavali takve postupke trgovaca.
– Traženjem lične karte trgovac želi da zaštiti i sebe i onoga čija je kartica možda ukradena. Ali, to bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo – rekli su tada u NOPS-u.
objavljeno: 23.12.2011
