Izvor: Blic, Tanjug, 17.Mar.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tražimo od MMF tri milijarde evra
Srbija će od Međunarodnog monetarnog fonda najverovatnije zatražiti dvogodišnji stendbaj aranžman vredan tri milijarde evra. Od toga, dve milijarde evra biće namenjene za tekuću godinu, a milijarda za 2010. To bi trebalo da bude dovoljno da Srbija zadrži stabilnost dinara. O tome se pregovara sa MMF-om, rekao je juče Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
U Narodnoj banci Srbije juče su zvanično počeli pregovori između misije MMF-a, koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predvodi Albert Jeger, i delegacije Srbije, koju predvodi Radovan Jelašić, guverner NBS. Naredne dve nedelje biće u znaku razmatranja makroekonomskih pretpostavki za novi stendbaj aranžman. Jedinstvena osnova za pregovaranje je postignuta i zasniva se na povećanju budžetskog deficita i smanjenju troškova, gde god to bude moguće.
Ovaj novi dvogodišnji kredit zameniće postojeći aranžman iz predostrožnosti vredan 402,5 miliona evra. Srbija, inače, po osnovu ovog aranžmana do sada nije povukla ni cent. Komentarišući početak pregovora, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, rekao je da se stavovi MMF-a i srpske strane malo razlikuju i da je MMF došao sa pesimističkim prognozama o ekonomskoj situaciji.
- Mi imamo nešto drugačije cifre i u danima koji dolaze približićemo stavove. Srpske vlasti saznale su od predstavnika fonda da će ovih dana izaći sa još lošijim prognozama o svetskoj ekonomiji i da se očekuje pad u istočnoj i centralnoj Evropi od tri odsto, dok je jugoistočnoj Evropi namenjen nešto bolji procenat - kaže potpredsednik Vlade Srbije.
Imajući u vidu te podatke, dodao je Đelić, ove godine se može pričati o stagnaciji privrede, ali prema njegovim račima, „Srbija nije pod bankrotom i nije u recesiji". Plate i penzije ne mogu da se smanjuju jer će to imati loši socijalni i ekonomski efekat.
O tome hoće li Srbija iz ove godine izaći uz rast privrede, stagnaciju ili recesiju debatovali su juče predstavnici Vlade Srbije i domaći privrednici. Ekonomista Boško Živković kaže da je pozitivan privredni rast teško ostvariv, a najgori scenario uslediće ukoliko dođe do „uparivanja bankarske i valutne krize".
- Tada bi došlo do pada deviznih rezervi, porasla bi spoljna nelikvidnost zemlje, a kurs ne bi mogao da se kontroliše - objasnio je Živković.
Predstavnici vlasti i dalje su optimisti. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, veruje da će uprkos predviđanjima da bi privreda mogla da ostane u minusu i do dva odsto, domaća ekonomija biti ako ne u plusu, bar na nuli.
- Ova godina neće biti laka, ali ni katastrofična. Najviše problema imaće sektor metala, ali će prehrambena industrija biti u plusu. Grane od kojih se najviše očekuje jesu poljoprivreda, transportne usluge i finansijsko posredovanje - navodi Dinkić.
Da li će i kako ovi sektori povući domaću privredu, neizvesno je pogotovo kada se zna da je trenutni srednjoročni i dugoročni dug privrede oko 13 milijardi evra, a da je kratkoročni, koji je i najopasniji po likvidnost preduzeća, 2,4 milijarde evra. Dinkić ne krije da je najveći ekonomski problem zemlje upravo unutrašnja i spoljna likvidnost, a rešenje vidi u refinansiranju zajmova.
- Neophodno je povećati likvidnost i smanjiti državnu potrošnju, ali i izbeći povećanje poreskih stopa. Srbija treba da potpiše i što više ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama van Evropske unije, kao što su Turska, Iran i Ukrajina - ističe Dinkić.
Prema poslednjim podacima koje je juče saopštila Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora „Banke Inteza", dug na blokiranim računima srpskih preduzeća je oko 240 milijardi dinara. Pre nepun mesec, taj dug je bio 218 milijardi dinara. U međuvremenu je obelodanjeno i nedomaćinsko poslovanje države koja privredi duguje oko 70 milijardi dinara. Mlađan Dinkić ponovo je najavio metodu multilateralne kompenzacije koja će svetlost dana ugledati za mesec dana kada se napravi konačan plan, čime će se krenuti u „prebijanje ovih dugova".
Zašto je važan aranžman
Novi aranžman sa MMF-om omogućio bi korišćenje dodatnih izvora novca. Ali taj novac neće tako brzo ući u Srbiju. Sledeće nedelje trebalo bi da počnu razgovori sa Olijem Renom o dobijanju makrofinansijske pomoći budžetu Srbije od Evropske unije, vredne 400 miliona evra. Srbija pregovara o dodatnih 150-200 miliona dolara podrške budžetu od Svetske banke. Krajem meseca takođe će početi pregovori sa Evropskom investicionom bankom o zajmu od 250 miliona evra.
Privrednici: Država treba prva da stegne kaiš
Većina domaćih biznismena umesto odgovora na pitanje da li će Srbija u 2009. godini zabeležiti rast, stagnaciju ili će, pak, zapasti u recesiju, imala je dodatna pitanja za Vladu Srbije. U isto vreme, privrednici su predložili vlasti i nove poteze koje bi trebalo povući i domaću ekonomiju ostaviti bar na putu stagnacije.
Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa"
Ističe da su dosadašnje subvencije kamata koje su obezbeđene za povoljnije kredite privredi nedovoljne. On navodi da će deblji kraj u opštoj krizi nelikvidnosti izvući niko drugi do mala i srednja preduzeća.
- Država, istina, nema mnogo mogućnosti. ali je trebalo da se zaduži koliko god je moguće i pomogne privredi. Velika preduzeća će preživeti, ali će slom malih i srednjih preduzeća biti katastrofalan - navodi Drakulić.
Darko Popović, direktor „Pilot-tay",
Kaže da država rasipa dok u opštoj krizi poziva građane da stežu kaiš.
- Kada se bude smanjio preglomazni državni aparat, imaćemo preko potrebni novac. Dobro je što Vlada pomaže privredi kreditima za likvidnost, ali rok od 12 meseci i nije preterana pomoć. Zna se da domaće banke povlače svoj kapital iz Srbije i odnose ga u matice a nas ostavljaju na cedilu. Treba što pre da se suočimo s tim da Zapad ima svojih problema i zato ne treba da računamo na strani kapital - ističe Popović.
Slobodan Vučićević, predsednik Srpske asocijacije menadžera
Rekao je da privrednicima treba pružiti konkretne odgovore na određena pitanja kao što je, recimo, da li je inflacija od 1. januara 5,4 odsto.
- Da li je broj zaposlenih u republičkoj administraciji 28.000? Privrednici hoće da vide kako to država štedi - istakao je Vučićević.
