Izvor: B92, 07.Maj.2013, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže zajam, a u dugu do guše
Beograd -- Banke tvrde da imaju novca za srpsku privredu, ali ističu da nedostaje "kvalitetna tražnja", pišu Novosti.
U odobravanju pozjamica ključni uslovi su kreditna istorija firme i isplativost projekta.
Novac nije problem, ali jeste to ko ga traži. Banke imaju sredstava koje bi plasirale privredi, ali, kako kažu, nedostaje "kvalitetna tražnja". Za razliku od prošle godine, kada su se vlasnici preduzeća skoro isključivo zajmili da bi održali poslovanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prvih meseci ove godine, priznaju bankari, javljaju se i oni koji bi da ulažu u svoje firme.
U Komercijalnoj banci, koja je poslovnim klijentima plasirala oko milijardu evra, ističu da je nešto više zahteva za investicione kredite, mada ne previše.
"To još nije na nivou koji bismo mi želeli", kaže, za "Novosti", Bojan Kordić, izvršni direktor Komercijalne banke za poslove sa privredom.
"Međutim, tu postoji jedan drugi model dugoročnog finansiranja koji nije vezan usko za investicije, već za finansiranje trajnih obrtnih sredstava. Imajući u vidu novi zakon o rokovima namirivanja obaveza preduzeća, i da s druge strane određeni dobavljači ili kupci plaćaju u sve težim rokovima, odlučili smo se za taj vid kreditiranja. Firmama pomažemo na srednjoročne staze, na rok od tri godine, pa i nešto duže."
li u odobravanju pozajmica ključni uslovi su kreditna istorija firme, isplativost projekta i obezbeđenje. Banka se, kako ističe Kordić, odlučuje da finansira samo one projekte koji mogu da se otplate. Krediti su, međutim, najpotrebniji klijentima koji već imaju probleme.
"Tražnje od strane privrede ima, ali nema toliko kvalitetne tražnje sa dobrim projektima, dobrim bonitetom, dobrom kreditnom istorijom i prihvatljivim nivoom obezbeđenja", kaže Kordić.
Iskustvo Prokredit banke, koja najviše sarađuje sa malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, je da preduzeća ove godine, posle pauze, ponovo kreću u investicije.
"Prošle godine su se tražile kratkoročne pozajmice za likvidnost, i to je bila prva briga malih i srednjih preduzeća", kaže Dejan Janjatović, član IO Prokedit banke.
"Imali smo malo učešće investicionih kredita, iako je bilo povoljnih linija u saradnji sa Evropskom investicionom bankom. Banke su likvidne i spremne da plasiraju novac, ali potrebni su projekti i da preduzeća nisu već prezadužena. Ove godine je situacija bolja. Učešće investicionih kredita je veće."
Milan Vićentić, izvršni direktor za privredu u Sosijete ženeral banci, ističe da firme i dalje, ipak, traže kredite za likvidnost.
"Trend privredne situacije je takav da firme, kao i u prethodne dve godine, uglavnom traže podršku banaka za likvidnost, te je u skladu sa tim i proporcija investicionih i kratkoročnih kredita identična onoj u poslednje dve do tri godine. Oko 80 odsto zahteva odnosi se na kredite za likvidnost", ističe Vićentić za "Novosti".
