Izvor: Blic, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže se kupci za vojne aerodrome
Traže se kupci za vojne aerodrome
Vojska Srbije trebalo bi da u okviru prodaje viška imovine, do kraja godine, ponudi i osam manjih aerodroma, kao i delove aerodroma u Nišu, Pančevu, Somboru i Užicu.
- Njihov značaj je za sportsko letenje i za opštu avijaciju, odnosno za male avione dvomotorce - objašnjava za 'Blic' Nikola Đuričko, kapetan i predsednik Aerokluba 'Beograd' koji se nalazi na aerodromu u Lisičjem jarku, koji bi trebalo da bude prodat.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Prema njegovim rečima, na tim aerodromima su uglavnom sportska udruženja i različite škole letenja.
- Vojska, maltene, te aerodrome nikada nije ni koristila. Oni su opstali zahvaljujući aeroklubovima - kaže on i dodaje da je većina aerodroma pod opštinskim patronatom.
Prema njegovom mišljenju, grad Beograd bi trebalo da kupi aerodrom u Lisičjem jarku jer veliki gradovi, ka čemu teži prestonica, imaju i po nekoliko desetina takvih malih aerodroma u svom okruženju.
- Primera radi, London i Pariz imaju po trideset takvih aerodroma. Jedino se u Beogradu premišljaju da li bi trebalo da se kupi Lisičji jarak - kaže on i dodaje da je vrednost aerodroma stvar tržišta. Ukoliko se aerodrom prodaje da bi nastavio da funkcioniše, onda ima jednu cenu, dok mu se vrednost menja ukoliko se prodaje kao građevinski prostor. Prema njegovim rečima, aerodromi mogu sami sebe da izdržavaju, a njihov značaj je i u tome što su rasadnik ljudi značajnih u srpskoj avijaciji.
- Samo sa aerodroma u Lisičjem jarku je sedamdeset kapetana bilo u 'Jatu', a poteklo je i mnogo uticajnih ličnosti za sportsku avijaciju. Najveća je bojazan da te aerodrome može da kupi neko od domaćih tajkuna i napravi magacine - smatra kapetan.
U Direkciji za imovinu rečeno nam je da oni nemaju procenu vrednosti aerodroma, a u Poreskoj upravi nismo uspeli da dobijemo podatke da li takva procena postoji. Prema rečima Đurička, u nezvaničnim razgovorima sa predstavnicima Vojske Srbije izražena je spremnost da za uzvrat dobiju jedan broj stanova za svoje oficire, što predviđa i usvojeni master plan.
Plan predviđa tri načina otuđenja viška vojne imovine - prodaju putem tendera, razmenu sa lokalnim samoupravama i suinvestiranje na zemljištu koje je urbanizovano, prvenstveno za stanove koji su potrebni vojsci. U okviru plana prodaje viškova vojne imovine, do kraja godine je i 35 klubova vojske, 52 kasarne i sedam sportsko-turističkih centara koji pripadaju oružanim snagama.
R.Ž. Marković
.jpg)
