Izvor: Blic, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže imovinu kao garanciju
Nezaposleni koji nameravaju da problem zaposlenja reše pokretanjem sopstvenog biznisa mogu kod Nacionalne službe za zapošljavanje konkurisati za bespovratno dobijanje 130.000 dinara.
Međutim, redakciji „Blica" javilo se više čitalaca sa tvrdnjom da bi rado uzeli taj novac, ali, kako kažu, nemaju imovinu koja je konkursom NSZ predviđena kao jedno od sredstava obezbeđenja obezbeđenja ugovornih obaveza.
- Nezaposlena sam. Moja pokretna imovina vredi 15.000 dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Uzela bih 100.000 dinara, ali kako kada je u oglasu Nacionalne službe navedeno založno pravo na pokretnim stvarima trostruko veće od iznosa koji nezaposleni uzima - požalila nam se Marija iz Beograda.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje priznaju da to jeste neprijatniji deo priče, ali, kako kažu, budući da je reč o parama iz budžeta koje se daju nepovratno, moralo se naći načina da se dato naplati u slučaju da se novac potroši nenamenski.
- Ranijih godina, događalo nam se da se novac koji damo potroši za nešto sasvim drugo. Mi moramo da se obezbedimo i za takve slučajeve, kaže za „Blic" Zoran Matović, direktor sektora za razvoj preduzetništva i programe zapošljavanja pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
On dodaje da su ranijim konkursima kao sredstvo obezbeđenja predviđani samo žiranti, a da se sadašnjim proširenjem spiska načina obezbeđenja (založno pravo na pokretnim stvarima trostruko veće od subvencije, garancija banke na dvostruko veću vrednost od uzetih para) samo htelo pomoći onima koji ne mogu da nađu žirante kako bi imali i drugu mogućnost.
Na našu primedbu da će neko ko je nezaposlen teško moći da, recimo, priloži založno pravo na pokretnim stvarima trostruko vrednije od subvencije, Matović kaže da je taj program pogodan za one nezaposlene koji nešto od potrebnog za otpočinjanje posla već imaju.
- Sa ovih 130.000 ne može se otpočeti biznis. Ali, onaj ko, recimo, ima neki poslovni prostor, može ovim novcem da kupi mašinu za pranje automobila - navodi on i dodaje da se preduzetništvom, ipak, ne može baviti neko ko nema ništa.
- Ja se slažem da ogroman broj nezaposlenih koji nemaju imovinu neće moći da konkuriše. Ali, to spada u domen socijalne politike - navodi Matović.
- Takvi uslovi obezbeđenja vrlo su restriktivni. Kada država finansira takve stvari, onda to obično radi pod povoljnijim uslovima. Međutim, pretpostavljam da na ovaj način žele da se zaštite od onih koji bi da uzmu novac i potroše ga za nešto drugo, kratko je za „Blic" prokomentarisao ekonomista Zoran Popov.
U Nacionalnoj službi ipak očekuju da će se i pored restriktivnih uslova u vezi sa obezbeđenjem ugovornih obaveza na oglas javiti veliki broj nezaposlenih. Za subvencionisanje samozapošljavanja predviđeno je 220 miliona dinara, a očekuje se da će novac od države dobiti oko 5.500 ljudi.
Direktor odlučuje
Odluku o odobravanju subvencije donosi direktor nadležne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. Na naše pitanje zašto samo direktor, Zoran Matović iz NSZ kaže da predmet obrađuju stručne službe filijale, a da direktor donosi odluku „jer neko mora da je donese". Ranije su sve odluke donošene u Beogradu, a sada je odlučivanje spušteno na nivo filijala što je, kaže on, logično jer se tamo ostvaruju neposredni kontakti sa nezaposlenima i izrađuju planovi njihovog zapošljavanja.
