Izvor: B92, 29.Nov.2011, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tranzicija "zakucala" Srbiju na dno
Beograd -- Tranzicija u centralnoistočnoj Evropi, sa izuzetkom Češke, Slovačke, Mađarske, Poljske i Slovenije, nije dovela do očekivanog rasta bruto-domaćeg proizvoda.
"Ukupno uzevši vidi se da je do kraja 2009. godine najbolje rezultate u tranziciji ostvarila Poljska, koja je u velikoj meri uticala na visoku dinamiku rasta pet centralnoevropskih zemalja poznatih kao grupa CEE5", rezultati su istraživanja objavljenog na sajtu makroekonomija.org.
U analizi koju potpisuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istraživač Nebojša Bomeštar se kaže da se "za Poljsku može reći da je u potpunosti nadoknadila početne tranzicione gubitke i čak ostvarila suficit od 14,8 odsto".
Hipotetički procenjeni tranzicioni gubici za jedanaest zemalja zbirno iznose oko 1,294 milijardi dolara dolara (cene iz 1990. godine), od čega se 58,4 odsto odnosi na Srbiju (396,5 milijardi dolara), Hrvatsku (188,8 milijardi dolara), BiH (150,2 milijardi dolara) i Makedoniju (20,8 milijardi dolara).
Sve ostale zemlje su bile manje uspešne od proseka CEE5 što ih je koštalo gubitka BDP-a, kumulativno mogućeg za dvadeset godina, od 1,9 odsto u Sloveniji, 19,9 odsto u Rumuniji i Makedoniji, pa do 49,8 odsto u Srbiji i čak 56,8 odsto u BiH.
U 1990. godini, koja se uzima kao početna godina tranzicije, većina republika bivše Jugoslavije je po nivou ekonomske razvijenosti bila ispred socijalističkih zemalja tadašnje istočne Evrope.
Prva tri mesta po visini bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika zauzimale su Slovenija, Hrvatska i Srbija, a ispred Bosne i Hercegovine su bile samo Češka i Slovačka.
Devetnaest godina kasnije odnosi su potpuno drugačiji - Slovenija je zadržala prvo, Hrvatska je na solidnom četvrtom mestu, a začelje čine Srbija, Makedonija, BiH i Albanija. Relativni nivo razvijenosti su pogoršale samo Srbija (sa 21,2 na 15,1 odsto) i BiH (sa 13,5 na 11,9 odsto) od razvoja EU.
"Cena tranzicije, prekinute raspadom države i ratnim sukobima, je višestruko povećana, a vreme dovršetka pomereno za skoro dve decenije", ocenjuje se u pomenutom istraživanju a "kao posledica toga, ove zemlje su se našle na začelju liste za prijem u EU".
Inače, pet centralnoevropskih zemalja, iz CEE5 grupe zajedno su ostvarile rast BDPa u periodu 1990-2009. godina od 166,1 odsto ili 2,7 odsto prosečno u tom devetnaestogodišnjem periodu. Preciznije - Češka 138 odsto, Mađarska 131,3 odsto, Poljska 204,1 odsto, Slovačka 168,8 odsto i Slovenija 154,7 odsto.
Ova petočlana grupa je već 1995. godine izašla iz zone tranzicionih gubitaka i od 1995. do 2009. godine ostvarila prosečnu stopu rasta od 3,7 odsto. Poređenja radi, BDP prvih 15 članica EU (po stalnim cenama) u periodu 1990-2009. porastao je za 137,3 odsto i u periodu 1995. do 2009. godine za 127,1 odsto.
