Izvor: B92, 25.Dec.2016, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Totalni preokret: Norvežani menjaju svet
Norveški državni investicioni fond, poznatiji kao Naftni fond, okrenuo je leđa ulaganjima u akcije još 15 kompanija čije je poslovanje povezano s ugljem.
Uglavnom se radi o severnoameričkim i azijskim kompanijama.
Norveški parlament glasao je u junu 2015. godine da fond izađe iz poslovanja s ugljem, tražeći da zbog uticaja na okolinu proda udele u rudarskim i energetskim kompanijama koje generišu više od 30 odsto svojih proizvoda ili prihoda iz tog fosilnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << goriva, štetnog po okolinu.
Naftni fond, inače najveći na svetu, trenutno upravlja imovinom vrednom oko 7,53 biliona norveških kruna (835,6 milijardi evra).
U aprilu je prvo zabranio ulaganja u 52 kompanije i podružnice, od kojih je većina iz SAD i Kine, poput "China Coal Energyja", AES-a, te "Peabody Energyja", najvećeg američkog proizvođača uglja.
U sredu su tom popisu dodali još 15 kompanija i podružnica, uključujući i pet iz SAD, tri iz Japana i dva iz Kine.
Među njima su američke kompanije "Alliant Energy" te "Westar Energy", zatim kanadska "Emera" te malezijska "Tenaga Nasional", stoji u saopštenju.
Tržišna vrednost ulaganja u tih 15 kompanija te 30 njihovih podružnica iznosi oko sedam milijardi kruna, odnosno 807 miliona dolara. Još 11 kompanija stavljeno je na posmatranje. "Dalja isključenja će uslediti u 2017. godini", navela je centralna banka, zadužena za upravljanje fondom u koji se slivaju prihodi od prodaje nafte.
"Vrlo je važno naglasiti kako nismo gotovi. Krajnji je cilj izlazak fonda iz ulaganja povezanih s ugljenom", izjavio je za "Washington Post" Torstein Tvedt Solberg, član opozicione Laburističke stranke.
Međutim, zabrana neće obuhvatiti rudarske divove "Anglo American", "BHP Billiton" i "Glencore" jer je njihovo rudarsko poslovanje izvan uglja tako opsežno da taj energent generiše manje od 30 odsto njihovih prihoda.
