Izvor: B92, 10.Jun.2013, 22:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tone hrane završe u smeću

Beograd -- U Srbiji, bez obzira na besparicu, u kontejnerima završi oko 250.000 tona prehrambene robe godišnje, pišu "Večernje novosti".

Porodice sada, doduše, bacaju sve manje hrane, jer se više vodi računa o svakom potrošenom dinaru, navode "Novosti".

Godišnje se u našoj zemlji, prema rečima Milana Prostrana, savetnika predsednika Privredne komore Srbije, bacalo oko 250.000 tona prehrambenih proizvoda.

To je bilo, kaže, vreme i drugačije kupovne moći >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i bolje organizacije ishrane po školama, bolnicama, velikim kompanijama, zatim vojsci, policiji i to je moglo na neki način da se "izmeri".

“Ni Srbija nije izolovana od sveta, pa i za nju važi da hrana završi u smeću zbog strogih rokova prodaje, velike ponude, lošeg skladištenja“, kaže Prostran za "Novosti".

Grube procene pokazuju da je prodaja hleba u Srbiji opala od osam do deset odsto. Pre krize, u korpama je završavala značajna količina vekni. Sada, pojedina istraživanja pokazuju da se zbog besparice, oko sedam odsto građana izjasnilo da, između ostalog, kupuje i manje količine hleba.

Dnevno se, primera radi, samo u Beogredu proda od 900.000 do milion vekni, a sada se, u odnosu na period pre krize, manje proda dnevno oko 100.000 vekni.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, za “Novosti“ kaže da nije toliko smanjena potrošnja, koliko se više vodi računa o hlebu.

“Ne mogu da kažem da građani bacaju hleb, pre je to situacija u restoranima. Naravno, ima tu i onih koji su zbog slabije kupovne moći primorani i da štede, a neki vode i računa o načinu ishrane“, kaže on.

“Proizvodnja hleba povećava se u ruralnim zonama, dok je u nekim gradskim zonama za 10 odsto smanjena prodaja belog hleba, ali je zato porasla prodaja specijalnih vrsti vekni. Povraćaj hleba proizvođačima umesto ranijih 11 i 12 odsto, sada je smanjen na tri do pet odsto“, navodi Pralica.

U svetu se roba, kojoj će kroz mesec ili dva isteći rok, prodaje na akcijskim sniženjima i do 70 odsto, ali to kod nas nije slučaj.

Olivera Ćirković, PR "Univereksporta“, kaže da je i ta trgovinska kuća počela polako da praktikuje takvu praksu.

“Svakog meseca u velikim marketima izložimo robu pred istek roka upotrebe, koja je na značajnom popustu. Ona mora da bude vidno obeležena, kako potrošače ne bismo doveli u nezavidnu situaciju“, objašnjava ona.

Podatke o bacanju čak polovine od četiri milijarde tona hrane proizvedene u svetu treba prihvatiti s rezervom. Pitanje je gde se baca.

Sirotinja, kaže Prostran, sigurno ne baca namirnice, a možda su velike količine robe kojoj ističe rok upravo upućene najsiromašnijima. Bogate zemlje vode računa da se hrana ne baca i to je deo njihove kulture.

Nastavak na B92...