Izvor: Blic, 30.Mar.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Todorović Kariću poklonio licencu
Za ulazak na srpsko tržište austrijski "Mobilkom" je platio 320 miliona evra, što je bila minimalna cena koju je država odredila na tenderu za prodaju treće licence mobilne telefonije. Isto nacionalno dobro nekadašnji "Mobtel" dobio je džabe, a poklon je "overen" sporazumom koji su 1998. potpisali Sreten Karić i tadašnji ministar saobraćaja i veza u Vladi Srbije, funkcioner Srpske radikalne stranke Dragan Todorović.
U stavu 2. člana 13. Sporazuma o uslovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za korišćenje licence, potpisanog 29. jula 1998, izričito se kaže da "imalac licence ima licencu kao stečeno pravo, pa mu davalac licence izdaje licencu bez naknade". Potpisujući dokument sa ovako lepo sročenom rečenicom, ministar saobraćaja vlade čiji je potpredsednik bio Vojislav Šešelj, samo je potvrdio dil koji je su Karići još ranije utanačili pijuckajući kaficu sa bračnim parom Milošević. To kafenisanje s početka devedesetih, koje su radikali dodatno blagosiljali, od Srbije je načinilo jedinu zemlju u svetu koja je prvu licencu za mobilnu telefoniju poklonila, ali ne svojoj državnoj, već privatnoj kompaniji.
Koliko nas je koštalo ovako domaćinsko gazdovanje socijalista i radikala, dobro je poznato. Više od 200 miliona dolara koji su, po osnovu učešća u dobiti, morali pripasti suosnivaču "Mobtela" - JP "PTT Srbiji", jednostavno je isparilo, a srpski se budžet od "Mobtela" omrsio koliko i vegeterijanac od slanine.
Predstavnici Pokreta snaga Srbije proteklih su dana zamajavali javnost pričom da je "neumesno" porediti 1994. kad je "Mobtel" startovao i današnje vreme kad gotovo 90 odsto građana Srbije ima mobilne telefone, pa je logično da treći operater, samo da uđe "u kolo", plati čak 320 miliona evra. Uostalom, tvrde PSS-ovci, vlada potpredsednika Šešelja "Mobtelu" i nije dala besplatno licencu, već je prilikom osnivanja drugog operatera "Telekoma" samo konstatovala da "Mobtel" već ima licencu koja je deo osnivačkog ugovora. Nije šija, nego vrat!
Ljubitelji tranzicionih afera sećaju se da čak i visoki predstavnik u BiH Volfgang Petrič, kad je uz pomoć direktora bosanske Regulatorne agencije za telekomunikacije Jerkera Torngrena pokušao da na brzaka progura tender za trećeg operatera, nije licencu nudio besplatno - tražio je tričavih dva miliona maraka. Srpski radikali su, međutim, najviše voleli da dele džabe. Od placeva i dozvola za divlju gradnju do licenci za mobilnu telefoniju.
Deset godina kasnije, oni koji su nacionalna dobra i bukvalno poklanjali najveći su kritičari privatizacije i borci protiv korupcije. Verujući, valjda, da su birači naivni i da se na predstojećim izborima niko neće zapitati: A zašto radikali nikada nisu kritikovali Kariće? Zbog uspomene na Bogijeve brkove!
