Izvor: B92, 23.Dec.2010, 06:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tišina u kafićima vraća miran san?
Beograd -- Odlukom da u kafićima posle 22 sata nema muzike, čini se, niko nije zadovoljan. Ni kafedžije, ni gosti, ni oni koji su se žalili na nuku koja se u njima stvara.
Kafedžije kažu da će im to samo oterati klijente, gosti da je besmisleno sedeti u kafiću ako nema muzike, a deo sugrađana nije ni ovim zadovoljan, već traži da im se radno vreme ograniči do 23 sata.
Gradske vlasti kažu da je ovo samo prvi korak u rešavanju dugogodišnjeg problema >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << buke i da predstoji donošenje pravilnika o akustičnim zonama grada koji će odrediti gde će i koliko glasno moći da se pušta muzika.
Novom odlukom radno vreme kafića i kafe barova u stambenim zgradama biće do ponoći, odnosno do jedan sat posle ponoći petkom i subotom, s tim da će biti u obavezi da muziku gase u 22 sata.
Pomenuta ograničenja, međutim, ne važe za sve. Ona se ne odnose na splavove, kafiće i restorane u Skadarliji i one koji se nalaze u tržnim centrima i poslovnim zgradama. Oni čak mogu i duže da rade, ali pod uslovom da ne smetaju stanarima u njihovoj okolini.
Sledeći korak u rešavanju problema buke, kako kaže Željko Ožegović, član Gradskog veća, jeste zoniranje grada.
"Stanje će se još više popraviti kada bude doneta odluka o akustičnim zonama grad Beograda. Pre godinu dana je donet Zakon o zaštiti od buke, na osnovu kojeg je napravljen pravilnik kojim se uređuje metodologija za zoniranje akustičkih zona. To će biti osnova prema kojoj će loklane samouoprave odrediti svoje akustične zone", kaže on.
Ožegović objašnjava da je "pravilnik usvojen u oktobru i mi smo već počeli da radimo na određivanju akustičnih zona u Beogradu, što bi trebalo da bude završeno za nekoliko meseci. Na ovaj način ćemo definisati gde su stambene zone i gde se i koliko glasna može puštati muzika".
I Dejan Smiljanić, suvlanik „Crne kornjače", kaže da je takvo zoniranje potrebno. "Problem je što se propisi donose generalno. Oni bi trebalo da važe po delovima grada, odnosno da budu određeni delovi grada u kojima lokali mogu da rade, recimo, celu noć i da budu delovi grada gde to nije dozvoljeno. U suprotnom, Beogard će izgubiti priču da ima najbolju zabavu. A živi se od turista koji baš zbog toga dolaze", kaže on.
Smiljnić dodaje da bi "čak trebalo odrediti delove godine u kojima neke zabrane ne bi važile, recimo kao što je sada Nova godina, kad ima najviše turista. To se radi u mnogim državama. Na primer, u Hrvatskoj su dozvolili pušenje u kafićima kad je bila turistička sezona, a kada je prošla, ponovo su uveli zabranu".
