Izvor: Politika, 15.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Tigar" za ugledanje
Početak rada zvaničnog tržišta kapitala u Srbiji privući će nove investitore u srpsku privredu, tvrdi direktor Akcijskog fonda dr Aleksandar Gračanac
Prošlonedeljni početak trgovanja akcijama "Tigra" na zvaničnom berzanskom tržištu – listingu A, po najstrožim kriterijuma svojstvenim razvijenim tržištima kapitala zemalja EU, znak je da tokovi kapitala idu u smeru koji vodi dinamičnijem prilivu investicija u srpsku privredu, ocenio je za naš list direktor Akcijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fonda Srbije dr Aleksandar Gračanac.
Premda su uslovi za izlazak na listing, posebno na A tržište berze, veoma strogi i zahtevni, postoje najave da i druge kompanije nastoje da se što pre uključe u krug najkvalitetnijih emitenata.
Reč je, pre svega, o preduzećima koja su u postprivatizacionom periodu uspele da značajno unaprede nivo korporativnog upravljanja, poslovnih i finansijskih performansi i zadovolje najstrože međunarodne računovodstvene standarde, i primenjuju modele finansijskog inženjeringa, kaže Gračanac.
Po njegovom uverenju, korporativizacijom (transformacijom državnog kapitala u akcionarski) sadašnjih javnih kompanija stekli bi se uslovi za listiranje i njihovih akcija na berzi, što bi, sasvim sigurno, doprinelo ugledu srpskog tržišta kapitala, kao i osetno većem prilivu investicija. Na taj način bi se maksimizirao i prihod od prodaje akcija srpskih giganata, a time i povećala ukupna tržišna vrednost i atraktivnost tih preduzeća, kao i imidž Srbije na investicionoj mapi Regiona, smatra naš sagovornik.
"Tigar", koji je lane bio viđen za realizatora "prvog pilot projekta – IPO" (inicijalne javne ponude akcija), po rečima Gračanca bi sad, bez ikakvih administrativnih kočnica, mogao da emituje nove akcije i ponudi ih investitorima, koji su sigurni da ne kupuju "mačku u džaku", jer je emitent na listingu, a njegovo poslovanje pod skenerom berze i najšire javnosti.
Menadžment "Tigra" je pre drugih prepoznao sve pogodnosti ovakvog načina prikupljanja svežih sredstava, bez zaduživanja kod banaka, podelom rizika, ali i budućih prihoda sa novim investitorima, čiji dominanti cilj je ostvarivanje dividende i kapitalne dobiti od rasta cena.
IPO projekat "Tigar" je pripremio zajedno sa Akcijskim fondom, koji je vlasnik 32,9 odsto kapitala kompanije, i Agencijom za privatizaciju.
Planirano je da "Tigar" i AF fazno – kratkoročno i srednjoročno, zajednički ponude potencijalnim kupcima novoemitovane i postojeće akcije u državnom posedu. Ovakva prodaja listiranih akcija bi, kako očekuje direktor Akcijskog fonda, imala veoma pozitivan efekat i po državnu kasu, jer bi se zasigurno ostvario značajan prihod.
Po njegovim rečima, država bi, uključivanjem u proces IPO, dala dodatnu podršku tržištu kapitala, na čiji razvoj je presudno uticala prodajom manjinskih paketa akcija iz portfelja Akcijskog fonda , počev od 30. aprila 2002 godine.
Ukazujući na neiskorišćene mogućnosti tržišta za prikupljanja svežeg kapitala za različite investiciono-razvojne projekte domaćih kompanija, naš sagovornik navodi kao kuriozitet srpske ekonomije to što autentične privatne kompanije još izbegavaju da na taj način provere svoju privlačnost i poverenje kod investitora na berzi, opredeljujući se za zaduživanje kod banaka.
Utisak je da kod nas još nije preovladalo uverenje da je razvoj kompanije i njene finansijske potrebe u celosti kompatibilne sa rastom tržišta kapitala, ali naš sagovornik očekuje da će uskoro strategije finansiranja razvoja u privredi biti osetno izmenjene, čemu će značajno doprineti pozitivni primer "Tigra".
Imajući u vidu državnu strategiju privatizovanja sadašnjih javnih kompanija, Gračanac smatra da bi ekonomski racionalna bila primena IPO projekata, koji bi omogućili da se emisijom i prodajom novih akcija, bez ugrožavanja dominantne pozicije države, finansira njihov razvoj, a time i podizanje njihove vrednosti.
Listiranje bi za svakog učesnika na tržištu kapitala trebalo da bude cilj, što važi i za Akcijski fond, kojem, kao privremenom vlasniku akcija raznih kompanija, ide u prilog to što na tržišni način proverava vrednost neprodatih paketa akcija, donoseći privatizacione odluke u najpovoljnijem trenutku kako bi postigao što više cene, a time i prihod za državnu kasu i ubrzao proces privatizacije kompanija, smatra dr Aleksandar Gračanac.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 15.04.2007.]
