Izvor: B92, 12.Avg.2014, 16:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Težak put srpskog mesa do Rusije

Mesna industrija je jedna od velikih izvoznih šansi Srbije, kažu iz srpskih kompanija. Izvoznici moraju da se dogovore. Sam tranzit do Rusije traje oko 45 dana.

Karneks je u prvih sedam meseci ove godine povećao izvoz mesa i mesnih prerađevina na rusko tržište za čak 12 puta, u odnosu na isti prošlogodišnji period.

Menadžer izvoza u kompaniji Karneks Dejan Šušnjar kaže da je, i pre nego što je Rusija reagovala kontrasankcijama prema pojedinim zemljama, od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << početka ove godine zabranjen uvoz svinjskog mesa iz EU u Rusiju zbog dijagnostifikovanja afričke kuge.

Prema njegovim rečima, od tada postoji dodatna potražnja za uvozom svinjskog mesa iz Srbije što je uticalo na značajan rast izvoza Karneksovog svežeg mesa i gotovih proizvoda na rusko tržište. U Karneksu, koji posluje u sastavu MK Grupe, kaže on, očekuju još veći izvoz u Rusiju ističući da je strategija rasta te kompanije zasnovana i na izvozu na druga tržišta.

"Ova situacija će svakako doprineti i mi ovu šansu nikako nećemo propustiti. Aktivno se bavimo dugotrajnim pozicioniranjem Karneskovih proizvoda na ruskom tržištu", naglasio on.

Prema njegovim rečima, država sa svoje strane treba da da jasne instrukcije i smernice proizvođačima u cilju usklađivanja propisa i normi ulaza proizvoda od mesa i mesnih prerađevina u Rusiju sa jedne strane i sa druge da formira na državnom nivou kontrolna tela koja će pratiti rad privrednih subjekata u Srbiji, kao i akreditovanih laboratorija koja prate bezbednost i normu proizvoda od mesa i mesnih prerađevina.

A što se tiče samih izvoznika, Šušnjar je kazao da, na inicijativu Privredne komore Srbije, postoji ideja o udruženom nastupu srpske mesne industrije u inostranstvu.

Inače, planovi Karneksa su da se u strukturi izvoza poveća učešće gotovih proizvoda i ta kompanija najveću šansu vidi u izvozu konzerviranog programa, a to su paštete i gotova jela, kao i kategorije dimljeno - barenih proizvoda koji su izuzetno traženi na ruskom tržištu. Šušnjar kaže da Karneks, kao i drugih proizvođači u Srbija u toj oblasti, trenutno najviše izvozi sirovinu odnosno svinjske polutke, a zatim konzervirani program.

Firme u mesnoj i klaničnoj industriji Srbije u septembru će nastaviti razgovore o eventualnom formiranju udruženja i usklađivanju nastupa na rusko tržište, koje traži sve više mesa i mesnih proizvoda iz Srbije, izjavio je generalni direktor Industrije mesa "Topola" Vukoje Muhadinović.

"To pitanje je već pokrenuto kada smo imali problem sa jednim izvoznikom, koji je navodno prepakivao meso, i dogovarali se da napravimo klaničarski lobi ili udruženje, u kojem bi se dogovarali oko nastupa na tržištu i cena, to jest, da ne dampigujemo jedni drugima cenu", rekao je Muhadinović Tanjugu.

On je kaže da bi te firme mogle da imaju kvalitetno razmenjivanje informacija o distributerima i lancima, jer su to problemi koji sve njih čekaju pre ili kasnije, tako da bi trebalo da naprave strategiju kako zajednički da nastupe na rusko tržište.

"To znači da isfiltriramo kupce i dođemo do onih kvalitetnih, jer sigurno za sve ima mesta na ruskom tržištu. Ako je cela Evropa izvozila na rusko tržište 1,4 milijardi evra godišnje, pa sigurno ima mesta i za naših pet - šest fabrika koje su trenutno na listi za Rusiju", naglasio je Muhadinović nakon što je Rusija uvela jednogodišnje kontrasankcije na uvoz iz SAD, EU, Australiji, Kanadi...

On kaže da je "Topola" povećala ove godine izvoz na rusko tržište za desetak puta u odnosu na isti period lane i naveo da ta firma ima iz Rusije sve više upita za saradnju. Kako je rekao, ova godina je specifična zbog kontrasankcija koje Rusija uvela EU, što je uticalo na povećanje izvoza iz Srbije, pa "Topola" sada izvozi oko milion evra mesečno i od septembra planira još veće količine.

Muhadinović ističe da je sada problem kako nabaviti dovoljne količine sirovine da bi ispoštovali ruske partnere i dodaje da su sada aktuelne svinjske polutke. On je objasnio da sada roba za rusko tržište mora da kruži i da se utovara na kontejnere, koji idu kamionom za Bar, a odatle za Sankt Peterburg i taj tranzit traje čak oko 45 dana.

Muhadinović je naveo da jedan deo proizvoda koji su termički tretirani na temperaturi većoj od 70 stepeni može da tranzitira zemljama EU i može da se preveze u Rusiju kamionom. On je dodao da "Topla" svoje skuplje proizvode koji su fermentisani, kao čajna, kulen, izletnička, piknik, sremska, Njeguška kobasica, do sada slati u Rusiju avionom.

Prema njegovim rečima, tranzit i jeste najveći problem u izvozu na rusko tržište i čim Rusija bude obustavila kontrasankcije taj posao više neće biti toliko isplativ i izvoz polutki će prestati, osim ako se ne nađu pravi kupci.

"Ograničeni smo stočnim fondom koji je u prethodnom periodu prepolovljen i tranzitom koji traje 45 dana", napomenuo je Muhadinović dodajući da meso koje ide za Rusiju mora da bude 100 odsto srpskog porekla.

On je, takođe, ukazao da za izvoznike mesa nisu predviđene nikakve izvozne beneficije istakavši da bi trebalo više stimulisati poljoprivredni sektor i stočarstvo.

Muhadinović je primetio da je srpska inspekcija poštrila kontrole, što je dobro i izrazio očekivanje da će Srbija uspeti da se trajno pozicionira na ruskom tržištu.

Rusija ozbiljno računa na uvoz srpskog mesa, ali naša zemlja još nije prepoznala rusko tržište kao ozbiljnu priliku za srpski izvoz, izjavio je generalni direktor Zlatiborca Dušan Knežević.

"Rešenje globalne političke krize u vezi sa Ukrajinom se i ne nazire, pa Rusija pribegava alternativnim tržištima drugih zemalja, među kojima se na Srbiju ozbiljno računa", rekao je Knežević Tanjugu.

On je istakao da se sve veći broj ruskih kompanija interesuje za proizvode Zlatiborca i izrazio očekivanje da će to preduzeće ostvariti ozbiljan rast plasmana na to respektabilno tržište, na kojem se Zlatiborac već pozicionirao kao ozbiljan partner.

"Rekao bih da je ovo ogromna i neočekivana šansa, ne samo za našu kompaniju već i za celokupnu srpsku privredu i ako to ne prepoznamo propustićemo neponovljivu priliku da oživimo proizvodnju, inteziviramo izvoz i osetno potisnemo naš spoljnotrgovinski deficit", smatra Knežević.

Govoreći o ruskom tržištu, on kaže da je dosta toga strateškog do sada propušteno i da se stiče utisak da nismo prepoznali ozbiljnu priliku u ruskom tržištu i njegovom ogromnom potencijalu.

"Bojim se da ovom neočekivanom šansom ne ostanemo zatečeni i nespremni da pravovremeno i odgovarajuće odgovorimo budućim zahtevima ruskog tržišta", naveo je Knežević.

On je naglasio da je država ta od koje se očekuje da stvara pozitivan privredni ambijent i kroz određene projekte i regulative sa raznim izvoznim stimulacijama i subvencionisanim kreditima podstiče privredne subjekte na izvoz, podiže njihovu konkurentnost i izvozne šanse.

Takođe, sirovinska baza je ograničavajući faktor bar kada je proizvodnja i prerada mesa u pitanju, jer stanje u sektoru srpske poljoprivrede, a posebno u razvoju stočarstva, kao i propadanje seoskih područja, su alarmantni i ako se nešto hitno ne preduzme na njenoj revitalizaciji vrlo brzo ćemo doći u ozbiljan problem, upozorio je Knežević.

On je rekao da je, sa druge strane, za izvoznike veoma važno shvatanje pojedinačne odgovornosti, jer se radi o veoma ozbiljnom i važnom tržištu sa ogromnim mogućnostima, ali i jasnim zahtevima za kvalitetom i strogo definisanim pravilima i standardima, koji se moraju bezuslovno poštovati.

"Rusko tržište je jasno definisano, ali veoma zahtevno i specifično, pa se samim tim se povremeno javljaju i poteškoće na polju uzajamnih usaglašavanja određenih pitanja na svim nivoima. Kroz viši stepen shvatanja i poštovanja strogih pravila ovog tržišta, kao i veće odgovornosti od strane svih naših učesnika, problemi će se svesti na minimum", dodao je generalni direktor Zlatiborca.

Nastavak na B92...