Izvor: Politika, 24.Nov.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tesni rezervoari za uvoznike plina
Koji god novi trgovac tečnim naftnim gasom od 1. decembra odluči da uvozi to gorivo moraće da ima rezervoar od najmanje tri hiljade kubika – tri puta veći nego sada
Od 1. decembra, po novom pravilniku Ministarstva energetike, tečni naftni gas moći će u Srbiju da uvoze samo oni trgovci koji imaju rezervoare tri puta veće zapremine od sadašnjih (umesto 1.000, biće 3.000 kubika). Dosadašnji prometnici, sa rezervoarima oko 1.000 kubika, moraće da za godinu dana utrostruče >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svoje rezervoare ili im sledi gubitak licence. Time će se uslovi, kako objašnjavaju u Ministarstvu energetike, izjednačiti za godinu dana za sve prodavce TNG.
Novi uslov ispunjava u ovom času samo NIS, tvrde u Regionalnoj asocijaciji za gas u zemljama CEFT-e.
Šta to znači?
Da svaki trgovac, pošto pravilnik nije eksplicitno rekao na koga se odnosi ova obaveza (samo za nove ili i za stare trgovce), koji ne bude raspolagao sa 3.000 kubika rezervoarskog prostora od 1. decembra 2011. neće više moći da se bavi distribucijom tečnog naftnog gasa na veliko.
Poznavaoci propisa upozoravaju na neodrživost ovakvog propisa sa stanovišta zaštite slobodne konkurencije i otvorenog tržišta. U Srbiji ima desetak manjih ili većih uvoznika i distributera TNG koji su poslednjih godina znatno ulagali u rezervoarski prostor i mnogi su svoje investicije prilagodili postojećem kapacitetu. U Hrvatskoj postoje firme sa rezervoarima od svega 300 kubika pa im država ne pravi nikakav problem, tvrde u Asocijaciji, pribojavajući se da se sve radi da bi se na mala vrata uoči liberalizacije tržišta derivata nafte – očuvao monopol NIS-a.
Zazirući od moguće promene propisa, mnogi od njih su se obraćali Ministarstvu energetike sa zahtevom da povuče, izmeni ili odustane od primene navedene mere o 3.000 kubika kao minimuma skladišnog kapaciteta, jer se tom merom stvaraju uslovi za monopolizaciju tržišta i poskupljenja TNG-a, jer monopolski položaj manjeg broja učesnika omogućuje formiranje cene po sopstvenom nahođenju, ali odgovora nije bilo, tvrde u Asocijaciji.
Upitani u kojoj meri NIS može da pokriva potrebe za tečnim naftnim gasom, budući da bi novi propisi i manji broj igrača na tržištu mogli da izazovu nestašicu, u Asocijaciji kažu da NIS može da pokrije jedva trećinu domaćih potreba, a da je Srbiji godišnje potrebno između 350.000 do 400.000 tona tečnog naftnog gasa.
Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, kaže „da Pravilnik, koji na snagu stupa od 1. decembra ove goidne, važi za nove trgovce koji budu zatražili licencu, a da je intencija da se tržište uredi tako što će se postojećim prodavcima dati godinu dana da izgrade skladišta propisana novim Pravilnikom. Do tada će moći da rade po starim uslovima – sa hiljadu kubika”. Trgovinom TNG-eom u Srbiji bavi se 240 kompanija, a u Makedoniji samo četiri kompanije obavljaju ove poslove.
– To znači da imamo vrlo liberalne propise koji su kompanije morale da ispune, a što je rezultiralo relativno neuređenim tržištem TNG-a u Srbiji – objašnjava on.
Imajući u vidu da je na tržištu Srbije došlo do porasta potrošnje TNG, kao i da je povećan broj privrednih društava koji se bave uvozom, bilo je potrebno da se u cilju obezbeđenja sigurnosti snabdevanja tržišta definiše potreban rezervoarski prostor za TNG u skladu sa međunarodnim standardima. Ukoliko neko želi da se bavi trgovinom naftnih derivata, on mora da poseduje minimalnu energetsku infrastrukturu koja treba da bude garant građanima da kupuju derivate najvišeg kvaliteta.
Ministarstvo je novim pravilnikom ostavilo dovoljno vremena svim preduzećima da ispune zakonom propisane tehničke propise i da nastave da obavljaju promet TNG-a, zaključuje Budimir.
U NIS-u zvanično kažu da oni nisu pisali Pravilnik niti sebe vide kao monopolistu, jer je uvoz TNG slobodan. Što se njih tiče kakvi god propisi bili za tržište Srbije biće dovoljno tog goriva po propisanom kvalitetu.
Zorana Mihajlović-Milanović, član Predsedništva SNS-a, zadužena za energetiku, kaže da novi propisi liče na produženje monopola NIS-u i to uoči otvaranja tržišta 1. januara kada će i svi drugi derivati slobodno moći da se uvoze u zemlju. Srbija kao članica Energetske zajednice mora da vodi računa o ukidanju svih vrsta monopola, a ovako ga donekle štiti. Nije dobro što će se manjem broju onih koji uvoze TNG omogućiti da ostvaruju dobru zaradu „peglajući” gubitke na drugim derivatima budući da je TNG za oko 40 odsto jevtiniji od benzina i dizela.
Jasna Petrović
objavljeno: 25.11.2010.
