Izvor: B92, 21.Jan.2009, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teško do nižih kamata za privredu

Beograd -- Bankari u Srbiji kažu da je teško izvodljivo da privredi ponude kredite u evrima po kamatnoj stopi od tri do pet odsto, pošto je cena novca visoka.

Narednih dana banke u Srbiji razmatraće način kako da preduzećima ponude jeftinije kredite, što je i preporuka države u uslovima krize kada privreda vapi za povoljnijim zajmovima. Kako kažu, teško će biti obezbediti zajmove po niskim kamatnim stopama.

I dok država može da razmišlja o pomoći >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preduzećima, takva reč u bankarskom sektoru kada je reč o biznis klijentima ne postoji.

„Problem zapravo nije novac već njegova cena. Novca ima, ali ga ne možemo plasirati po godišnjoj kamati od tri do pet odsto. Kako bismo i mogli kad je trenutna kamatna stopa na depozite osam do devet odsto. Računica pokazuje da osam odsto kamate plus trošak obavezne rezerve prevazilazi kamatnu stopu za kredit od šest odsto, a nema logike da bi krediti privredi u tom slučaju bili jeftiniji. U svakom slučaju, gledaćemo da nađemo model koji bi bio prihvatljiv i za nas i za privrednike”, kažu u jednoj poslovnoj banci.

Predsednik Upravnog odbora „Sosijete ženeral banke” Goran Pitić kaže da je dobro što postoji inicijativa države da učestvuje u subvenciji kamatnih stopa, s jedne strane, i da daje garancije koje bi trebalo da minimiziraju rizik, s druge strane.

„Važno je da se država usmeri smanjujući rizike, a čime se dodatno snižava nivo kamatnih stopa. To će omogućiti i da pojedini projekti zažive, a da se više banaka participirajući rizik uključi u projekat. Mislim da je dobro što je uključen i Fond za razvoj - kaže Goran Pitić.

Za dane koji dolaze, ključno je pogurati izvoznike i celokupnu privredu koja u ovom trenutku dobija od banaka dinarske pozajmice po astronomskim kamatama od 25 odsto, što je čini potencijalno nelikvidnom. Izvoznici stavljaju primedbu upravo na onaj deo koji bi ih u slučaju jeftine pozajmice obavezao da zadrže svakog zaposlenog.

„Ovi krediti biće od koristi onima koji imaju tržište, ali ne i novca za obrtna sredstva zbog čega bi trebalo da otpuštaju radnike. Uzimanjem povoljnih kredita oni će pokrenuti proizvodnju i ostaviti sve zaposlene. U slučaju da ja ne mogu prodati svoju robu, nikakav kredit mi neće pomoći, a smanjena tražnja je osnovni problem sa kojim se suočavaju sva tržišta. Sigurno je da će moja roba biti uz jeftiniji kredit i jeftinija, pa i konkurentnija, ali ukoliko ne smem da otpustim radnika iz firme koja mi ne ostvaruje nikakvu dobit, pitanje je koliko sam na dobitku”, kaže Stevan Santo, direktor Pionira iz Subotice.

Pionir je u minuloj godini izvezao robe u vrednosti od 18 miliona evra, a ovogodišnji planovi su još ambiciozniji.

Država je predložila tri modela kojim bi se prikupio novac za kreditiranje preduzeća. Prvi je preko Fonda za razvoj, drugi je donošenje posebnog programa uz podršku NBS, za smanjenje kamata na kredite iz sopstvenih izvora banaka, a treći izvori su pozajmice iz inostranstva.

Posebno su razmatrane i mogućnosti za obaranje kamata, i to tako što bi država dala garancije bankama za vraćanje kredita, uz učešće Garancijskog fonda, a očekivanja su da i NBS smanji referentnu kamatnu stopu koja trenutno iznosi 17,75 odsto.

Nastavak na B92...

Capital.ba: Teško do nižih kamata za privredu