Izvor: B92, 08.Feb.2012, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Teški" neradnici sede u vladi
Beograd -- Sadašnji i bivši ministri Vlade Srbije priznaju da u resorima koje vode ili su vodili ima zaposlenih koji ništa ne rade.
Procene su da bi, ako ne trećinu onda bar četvrtinu zaposlenih u javnoj i državnoj upravi mogli da otpuste a da to niko ne primeti. Samo u državnoj upravi radi oko 28.000 ljudi, što znači da je, prema ovoj proceni, učinak 9.000 njih za osam sati rada, ako i toliko provedu na poslu, ravan nuli.
O preglomaznom državnom aparatu i neradu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jednog ne tako malog broja ljudi koje svi mi plaćamo kao poreski obveznici, javno retko koji predstavnik aktuelne vlasti želi da priča. U predizbornoj kampanji koja nas čeka, to i nije baš tako popularna tema. Nezvanično, pojedinci priznaju da imaju ogroman problem.
I danas, ali i u prethodnim vladama postojala su ministarstva koja nisu zapošljavala mnogo ljudi. Jedno od takvih je i Ministarstvo za kulturu koje je za vreme ministrovanja Dragana Kojadinovića imalo oko 60 ljudi. "Na sve je moglo da se računa, to je bio minimum neophodan za rad. Ne znam kakva je sada situacija, ali da problem postoji - postoji. Ne postoji kontinuitet i komunikacija sa bivšim ministrima, pa onda kako ko dođe, on menja stvari, dovodi svoje ljude", kaže Kojadinović.
"Ima takvih neradnika da je to strašno, a jasno možete da vidite ko šta radi i koliko doprinosi. Kod njih je produktivnost nula, a ne možete im ništa jer ih Zakon o radu štiti i toga su vrlo svesni. Gotovo u 90 odsto slučajeva kada ih otpustite na osnovu neke disciplinske povrede rada, na kraju vas tuže i sud ih vrati na posao. Odgovorno tvrdim da u mom ministarstvu, ako ne trećina onda bar četvrtina ništa ne radi i kada bi ih otpustili, to niko ne bi primetio", kaže jedan od aktuelnih ministara u Vladi Srbije.
Jedan od retkih u redovima aktuelne vlasti koji je o ovom problemu želeo javno da govori je ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić koji priznaje da prostora za dodatnu redukciju ima.
"To jeste tačno, ali osim o stvarnoj produktivnosti i potrebama za određenim radnikom, treba voditi računa i o socijalnoj komponenti, jer se ne mogu ljudi tek tako ostaviti bez posla. U mom ministarstvu smo prošle godine otpustili 60 zaposlenih i prema nekim našim procenama ima prostora za smanjenje broja bar za još 20", kaže Ljajić.
On, međutim, napominje da se mora imati na umu da ti ljudi nisu samo brojevi i da se to ne može na taj način posmatrati.
"Smanjenje broja zaposlenih u državnoj i javnoj upravi može da se odlaže, ali ne može da se izbegne. Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, čak 30 odsto radi u državnoj i javnoj upravi, a u Nemačkoj taj procenat je tek nešto viši od sedam odsto. Ovaj podatak pokazuje koliko je sadašnje stanje neodrživo", upozorava ministar Ljajić.
O ovom problemu su bili spremniji da pričaju bivši ministri. Slobodan Milosavljević, koji je u dva navrata vodio Ministarstvo trgovine, za naš list kaže da je i u periodu dok je on bio na čelu ovog resora bilo viška ljudi, posebno u samom ministarstvu.
"Smanjenje broja zaposlenih svakako je potrebno, ali konkretno u Ministarstvu trgovine potrebna je preraspodela, jer recimo tržišne inspekcije nikada nisu imale dovoljno ljudi, dok ih je u samom ministarstvu bilo previše", kaže Milosavljević.
Vojislav Vukčević, bivši ministar za dijasporu, ima drugačiju priču. "Za razliku od drugih, Ministarstvo za dijasporu se samo tako zvalo, bez ikakvih nadležnosti. Mi čak ni zakone nismo mogli da predlažemo. Zaposlenih ima dovoljno srazmerno poslu kada ga ima, a mnogo kada ga nema", kaže Vukčević.
"U samom ministarstvu i danas ima viška zaposlenih. To odgovorno tvrdim, kao što sam siguran da se ništa ne radi na smanjenju broja zaposlenih kako je planirano, već imamo potpuno suprotne tendencije", navodi Milosavljević.
I bivši ministar prosvete Gašo Knežević početkom 2000. godine zatekao je sličnu situaciju u svom resoru.
"Postojalo je relativno malo jezgro među zaposlenima koje je radilo, ostatak je otaljavao posao, čekao penziju i bio nezainteresovan. U državnoj službi neki se rukovode sistemom "radio ne radio svira ti radio”. Znate, sve je tu stvar motivacije, u to vreme plate su bile male, pa su valjda bili nemotivisani za rad, a s druge strane državna služba je sigurna para, što je bila motivacija da ostanu", objašnjava svoja iskustva Knežević.
On kaže da je zaposlenog u državnoj službi teško otpustiti i pored toga što ništa ne radi jer ga Zakon o radu štiti onako kako radnike u privatnom sektoru nikada nije.
"Za vreme mog mandata samo sam dva puta iskoristio pravo da nekome dam otkaz, i to zbog povrede radne discipline. Oba puta su me dobili na sudu", priča Knežević.
