Izvor: Blic, 22.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tender za vojnu bazu u Surčinu?
Tender za vojnu bazu u Surčinu?
Menadžer švajcarsko-izraelske kompanije 'Svisport i Engel' Dejvid Erikson zatražio je poništenje tendera za izgradnju teretnog terminala na Aerodromu 'Beograd', izbor novih članova tenderske komisije i najavio prigovor koji će kompanija uputiti Komisiji za zaštitu prava ponuđača.
Erikson je rekao da odluka komisije da posao izgradnje kargo terminala na beogradskom aerodromu dodeli američkoj kompaniji 'Dinkorp internešenel LLC' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nema veze sa potrebom da se izgradi i razvija novi kargo terminal, kao što je navedeno u uslovima konkursa.
- Komisija za izbor i njeni američki savetnici dobro su znali da niko u svetu ne može da se poredi sa 'Svisportom' u oblasti kargo usluga, zato su odlučili da ignorišu naše učešće u projektu. Suština raspisanog tendera bio je teretni, a ne vojni terminal, zato je nebitno koliko prostora se svaka od strana obavezala da će izgraditi u toku prve četiri godine - navodi Erikson.
U procesu je prekršen Zakon o javnim nabavkama po više osnova, između ostalog učesnici na tenderu bili su obavezni da potpišu ugovor o tajnosti podataka, uprkos tome što ovaj zakon predviđa javnost tendera.
- Članovi tenderske komisije bili su nekompetentni za taj posao. Niko od njih nije ni finansijski, ni građevinski, niti arhitektonski stručnjak - rekao je Erikson.
Erikson je pozvao zamenika generalnog direktora Aerodroma 'Beograd' i predsednika tenderske komisije Gorana Kaličanina na televizijski duel.
On postavlja pitanje i članovima Vlade Srbije i premijeru Koštunici kako je moguće da se 'Dinkorp' uopšte kvalifikovao za tender.
- Ako je cilj obezbeđivanje velikog zatvorenog prostora koji bi se koristio u konfliktima u budućnosti kao strateška odbrana za potencijalne sukobe, jasno je da je najbolja firma 'Dinkorp'. Ali trebalo je napisati da je reč o tenderu za strategiju odbrane. A za to je neophodna dozvola Vlade Srbije. Nije dovoljno pobediti samo na tenderu. Ako je suština kargo terminal kako bi se Beograd pretvorio u regionalni centar, izabrali bi 'Svisport'. Pitanje je ko se od ovoga bogati? Ko je taj ko će profitirati? I ko je taj ko je doneo tako važnu odluku - pita se Erikson.
On kaže da je pobednik firma koja ne poseduje niti jedan kargo terminal u svetu u konkurenciji sa 'Svisportom' - koji raspolaže sa 170 stanica za zemaljsku uslugu. Predstavio je 'Dinkorp' kao specijalizovanu kompaniju koja svoje prihode ostvaruje od Pentagona, rangiranu na 24. mestu po ostvarenju profita radeći za američko Ministarstvo odbrane.
- Od 1998. do 2003. godine njen prihod je četiri milijardi dolara, ali u spisku njenih poslova nema niti jednog dolara profita od kargo usluga. Ako je Pentagon obeležio beogradski aerodrom kao vojni terminal za moguću upotrebu u budućim sukobima, još nepoznatim, oni će pružiti svu pomoć kompaniji koja svoje prihode ostvaruje od Pentagona i neće se obazirati na činjenicui da je potrebno izgraditi više prostora, niti na potrebu da razvija civilni kargo terminal, već na planove da se produži postojeća i izgradi još jedna pista. Tako bi se omogućilo najvećim avionima da sleću na beogradski aerodrom - kaže Erikson. Tanja Nikolić Đaković
