Izvor: B92, 06.Mar.2015, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Televizor skuplji od garsonjere
Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari, moto je pojedinih građana Srbije koji sebi mogu da priušte najluksuznije jahte, limuzine, nakit...
Bez obzira na besparicu, najskuplja roba i u našoj zemlji najbrže nađe put do kupca.
Tako je najnoviji model plovila od nepunih 350.000 evra na nedavno završenom Sajmu nautike, prodat "brzinom svetlosti", a ni ostali prodavci skupocenih stvarčica ne mogu da se žale da im nedostaju mušterije.
Većina građana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije može samo da mašta o komadu nakita iz zlatare "Andrejević" od 21.000 evra ili o TV LED 3D "Samsung" u salonima "Tehnomanije" od neverovatnih 5,1 milion dinara, odnosno 43.000 evra. Ovakav TV vredi kao jednosoban stan u prestonici, koji mnogi stanovnici Srbije otplaćuju decenijama.
"Samo jedan mali deo stanovništva može sebi da priušti ekskluzivni nakit i satove od par miliona dinara", kaže za Večernje novosti Kosta Andrejević, zlatar.
"Prsten sa velikim brilijantom i 52 mala brilijanta sa strane u našoj izradi košta 2.550.000 dinara. Muški sat od 18-karatnog zlata Frederique Constant je 1.620.000, a narukvica od belog zlata, sa brilijantima Aaron Basha staje 1.040.000 dinara. Ukupna cena kompleta od roze i belog zlata Chimento - ogrlica, narukvica, prsten i minđuše je 2,76 miliona dinara".
Iako se trgovci kućnom tehnikom raznim akcijskim sniženjima trude da namame potrošače, kod najskupljih uređaja kupaca ima. Za one sa dubljim džepom koji smatraju da kvalitet treba platiti nije puno ni da odvoje gotovo pola miliona dinara za rernu.
"U ponudi imamo i ugradnu rernu Miele od nepunih pola miliona dinara ili 425.333, kao i veš-mašinu istog dobavljača po ceni od 351.338 dinara", kaže Katarina Šurbatović iz marketinga "Tehnomanije".
"Simensova" keramička ploča za kuvanje staje oko 255.000, a "Bošov" usisivač košta oko 133.000 dinara. Prodaja ovakvih proizvoda uvek dobro ide.
S druge strane, većina građana Srbije s mukom uspeva da podmiri najosnovnije svakodnevne troškove hrane i računa. Sociolog Slobodan Cvejić ističe da je dobra prodaja najpaprenijih proizvoda pokazatelj da je bogate ljude u Srbiji kriza mnogo manje pogodila nego ostale građane.
"Svako vreme krize donosi i nejednakosti, a jedan mali broj ljudi dobija mnogo", objašnjava Cvejić.
Ti ljudi su mogli i ranije, ali i danas da sebi priušte luksuzne automobile, nakit, garderobu. Za većinu njih ova kriza nije predstavljala udarac kao za one iz nižih društvenih slojeva. Istovremeno, proizvodi sa srednjom cenom slabije se prodaju, što govori o padu ekonomske moći većine stanovništva. U tom raslojavanju povećava se broj ljudi koji nemaju, ali sigurno je da je mali broj onih koji mogu sve lako sebi da priušte.
