Izvor: Prva.rs, 26.Maj.2014, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Teleskin“: Brzo otkrivanje melanoma
„Teleskin“ je sestra firma poznatije i veće kompanije mySkin, koja pravi proizvod koji skeniranjem kože utvrđuje tip kože i preporučuje tipove i tačne vrste kozmetičkih proizvoda. TeleSkin pravi skener i aplikaciju za testiranje kože na melanom i druge tipove raka. Osnivači su Sava Marinković, dr Jadran Bandić, Đuro Koruga I Rahul Mehendale. Sava Marinković kaže da je ključ uspeha u dobrom timu.
Teleskin i mySkin su kompanije bazirane na ideji imidžing tehnologiji skeniranja kože I razumevanju karakteristika ljudske kože. mySkin se fokusirao na opšte razumevanju zdravlja kože, dok je fokus TeleSkin-a bio na ranoj detekciji melanoma I raka kože. Osnova tehnologije koju koristimo dolazi sa Univerziteta u Beogradu, ORS bolnice u Beogradu. Sastavili smo interdisciplinarni tim inženjera, istraživača, developera I marketinških stručnjaka sa sedištima u Srbiji, Njujorku I Indiji. Rezultat našeg dosadašnjeg rada je prvi skener koji je kompletno napravljen u Srbiji posle mnogo vremena. Sve što je u skeneru, od senzora za osvetljenje, do optike I algoritama, smo napravili od nule. Uzbudljivo je videti uređaj u upotrebi i uživo u rukama potrošača.
Kako je nastala ideja za TeleSkin?
Ideja potiče od dr Bandića i dermoskopske analize raka kože I melanoma. 2004. godine dr Bandić upoznaje profesora Đuro Korugu sa Mašinskog Fakulteta u Beogradu. Njih dvojica su osmislili i razvili novi način za analizu karakteristika kože kroz imidžing proces. 2005. godine upoznaju mene. Ja sam im se pridružio I pomogao im da naprave strategiju I razviju svoju ideju. Odabrali smo ime Teleskin 2007. kada smo postali deo poslovno-tehnološkog inkubatora Tehničkih fakulteta u Beogradu. Uz pomoć projekta Ministarstva nauke Srbije, dobili smo mogućnost da naš proizvod dođe do sedam najvećih klinika u Srbiji. Projekat sa Ministarstvom nam je bio potvrda da su naša ideja I proizvod na pravom putu. To nam je potvrdilo vrednost naše tehnologije i pristupa.
TeleSkinovi dermaskopsko-klinički sistemi su dostupni u Sbiji, kao i mobilna verzija za Windows aplikacije, SkinScan. Posle uspeha i pobede na Accelarance program u Danskoj, bacili su oko i na globalno tržište. Ipak, odavde su krenuli, pa nas zanima da li je teško biti inovativan u Srbiji.
Da i ne. U Srbiji postoji vrlo kreativan i inovativan način razmišljanja što se tiče objedinjavanja ideja i formiranja ideja u nesto potpuno novo. Ljudi su kreativni i razmišljaju čisto i brzo. To je dobro za konkretno pronalaženje praktičnog rešenja. Inovacija je bazirana na pravljenju nečeg novog što ne postoji. Ljudi kao Jadran I Đuro su odličan primer kreativnih ljudi koji razmišljaju o praktičnosti. S druge strane, iako je populacija veoma kreativna, tragovi socijalizma I načina rada I razmišljanja u nekadašnjim velikim državnim preduzećima je još uvek jako prisutan.
Sava kaže da je u Srbiji teško na dva nivoa: osim pravnih i carinskih problema koji otežavaju određenim startapima, poput onih koji se bave hardverom, problem je i Isporuka delova.
Isporuka je skupa i oduzima dosta vremena. Gubimo dragoceno vreme svaki put kada želimo da nabavimo prototip ili neki specijalan deo. Bilo je veoma skupo da pokušamo da napravimo prvi skener u Srbiji. U startapima, morate biti u stanju da veoma brzo pronađete i nagradite talenat. Porez na plate od 70% je zaista previsok trošak. Generalno, nije privlačno ovde započeti firmu koja se ne bavi isključivo softverom ili delove posla ne obavlja u drugim firmama ili u inostranstvu. Napraviti proizvod je teško. Nedavno smo primili (legalno) prvi (legalan) MakerBot 3D štampač u Srbiji i sada možemo da štampamo 3D delove bez da moramo da čekamo na skup uvoz. Drugi nivo je kultura. Preduzetnička kultura je izuzetno napredovala od kada smo počeli 2007. godine. Bez drugih startapa sa kojima može da se sarađuje ili podeli iskustvo, mnogo je teže probiti led i stvoriti nešto novo ni od čega ili trošiti mnogo sati u znoju pokušavajući da date vrednost kompaniji koju možete nazvati svojom. Mnogi preduzetnički događaji su proširili način na koji ljudi razmišljaju o mogućnostima u preduzetništvu i zaista verujem da će se to dugoročno isplatiti napretku Srbije.
Ali, ako imaš dobru ideju i pravi tim, razvoj biznisa nekako lakše ide.
Možeš imati sjajnu ideju, ali moraš biti u stanju da je izvedeš. Imati sposobnost da odabereš jednu ideju, povežeš se sa kupcima, razradiš ideju (na osnovu želja kupaca) I takvu je primeniš, to je suština uspešne početne faze svakog startapa. Iza toga je naravno tim, koji mora da poseduje neophodne veštine I znanje, ali takođe i poslovna kultura I timski rad koji postižu rezultate. Skoro sve ostalo je manje važno u današnjem svetu. Intelektualna svojina je važna, prepreke za ulazak u posao i želja za nadmetanjem su važni, ali iznad svega stoji razumevanje tržišta, izvođenje ideje I tim.
Sava kaže da ima mnogo prepreka, ali da oni koji nisu u stanju da se sa njima hvataju u koštac to ni ne pokušavaju.
Postoji izreka da, kada bi preduzetnik znao kakvi mu izazovi predstoje u razvoju posla, nikada ne bi ni krenuo - bilo bi suviše obeshrabrujuće. Put preduzetnika je putovanje. Nekada kratko, ali često veoma dugačko. Glavni preduslov uspeha je imati viziju i naučiti kako da je ispunite, uživajući usput u usponima i padovima koji su sastavni deo izazova i prilika koje vam se ukazuju.
Detaljne informacije: teleskin
Ovde možete da se upoznate sa startap projektima: startit
.jpg)
