Izvor: B92, 15.Jan.2015, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telekom smo već potrošili
Upućeni uvereni da će Telekom biti prodat do kraja 2015, ne zato što ćemo moći da dobijemo "najveću cenu u istoriji”, nego zato što nam stižu rate na kredite.
Na pitanje, da li treba da prodamo "Telekom”, na eventualnom referendumu većina bi najverovatnije zaokružila – ne.
Protivnici prodaje bi kao argument naveli da je "Telekom” firma broj jedan na tržištu po broju korisnika, apsolutni lider u domenu fiksne telefonije sa tržišnim učešćem od 95 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto, posluje s profitom... Stoji i činjenica da je sadašnji premijer Aleksandar Vučić, tada u ulozi opozicionara, 2010. godine bio protiv prodaje državne telekomunikacione kompanije, ali je u ekspozeu jula prošle godine najavio da će većina preduzeća u državnom vlasništvu biti privatizovana, uključujući i "Telekom”.
Upućeni su uvereni da će "Telekom” biti prodat do kraja 2015. godine. Ne zato što Vučić očekuje da će za njega sada moći da se dobije "najveća cena u istoriji koju je ’Telekom’ mogao da dobije”, već zato što smo buduće pare od "Telekoma” – potrošili, piše Politika.
Godišnje rate za otplatu državnog duga, koji je premašio 22 milijarde evra, sve su veće. Obaveze će se u 2015. približiti sumi od šest milijardi evra. U 2017. premašiće i sedam milijardi evra. Treba imati na umu da se vrednost BDP, svega što stvorimo u toku jedne godine, već godinama vrti oko 30 do 35 milijardi evra, što znači da je Srbija visoko zadužena zemlja. Doduše, članovi Fiskalnog saveta napomenuli su da prodaja "Telekoma” neće smanjiti deficit državnog budžeta. Ona bi, bez dodatnih mera, samo jednokratno zaustavila rast javnog duga, koji će do 2017. dostići 85 odsto BDP.
Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije, ubeđen je da je odluka da se proda državni kapital u "Telekomu” doneta najviše zbog potreba vlade za novcem.
"Spekulisanje sa cenom koja će se dobiti ima samo populistički smisao, jer se sa tipovanjem bolje cene lakše prihvata prodaja", smatra Kovačević. "Protivnika prodaje ima još mnogo, iako u njihovim protivljenjima nema poređenja ekonomskih efekata održavanja državne svojine i prodaje".
Kovačeviću se čini da "’Telekom’ nije na najbolji način stavljen u izlog za prodaju”. Podseća da je njegov kapital prodavan, pa ponovo kupovan, a da, nažalost, račun o tome nije sačinjen, niti smo naučili lekciju. U međuvremenu milioni građana besplatno su stekli 27 odsto glasova u njegovoj skupštini, ali su oni, praktično, obezvlašćeni. Izbegava se berzansko testiranje cene akcija i kapitala "Telekoma”. Petinu svog kapitala ima sam "Telekom”.
Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić navodi više razloga zbog kojih "Telekom” treba prodati, ali da se kroz privatizacioni ugovor zaštiti javni interes u oblasti telekomunikacija, a to prvenstveno podrazumeva da se adekvatno reši pitanje vlasništva i pristupa telekomunikacionoj infrastrukturi. Misli da je veća cena mogla da se dobije u pretkriznom periodu 2006–2007. godine, jer je svetska privreda bila u snažnoj ekspanziji, a telekomunikacije na istorijskom vrhuncu. Sada imamo umereni oporavak svetske privrede, a profiti u telekomunikacionim kompanijama su manji, pa su i cene po kojima se prodaju kompanije niže.
"Pre krize ceo "Telekom” vredeo je 3-3,5 milijardi evra, dok je sada njegova vrednost manja od tri milijarde evra", smatra Arsić. "Možda je moguće da se za 51 odsto vlasništva dobije nešto veća cena od one koju je dobila prethodna vlada, ali sumnjam da se može dobiti mnogo više".
Pre četiri godine, kad je vlada Mirka Cvetkovića ponudila ovu kompaniju na prodaju, procenjeno je da vredi oko 2,2 milijarde evra. Za paket od 51 odsto traženo je minimum 1,4 milijarde evra. Jedini ponuđač, austrijski "Telekom” ponudio je 950 miliona evra u kešu i ostatak za investicije, pa je tender propao.
Nenad Gujaničić, projekt menadžer "Vajs brokera”, ukazuje da se priča oko "Telekoma” u široj javnosti svela na sirovo pitanje – prodati ga ili ne. Jasno je, kaže, da ova kompanija u aktuelnom stanju ne može dugo uspešno poslovati, ali svakako nije jedino rešenje prodati kontrolni paket akcija.
"Kompaniji je neophodna korporativizacija, dok bi najbolji model privatizacije bila inicijalna ponuda akcija na berzi koja bi omogućila njen dalji razvoj, ali i razvoj tržišta kapitala od koga bi imali koristi svi građani naše zemlje", smatra Gujaničić. "Veoma dobar primer za ovo je evolucija hrvatskog "Telekoma” kojim sada upravlja "Dojče telekom”.
Gujaničić tvrdi da su sada uslovi na globalnom, pa i domaćem tržištu akcija, svakako bolji. Ali, to ne garantuje da će sad ponuda biti bolja, budući da kompanija u međuvremenu nije listirana na berzi. On smatra da bi prognoziranje cene za naš "Telekom” moglo da bude izvesnije posle završetka procedure privatizacije slovenačkog "Telekoma”, čije se okončanje uskoro očekuje. On veruje da ni ove godine za 51 odsto akcija neće biti moguće dobiti znatno višu cenu od 950 miliona evra, koliko je pre četiri godine ponudio "Telekom Austrija”.
Aktuelna vlast obavezala se javnosti da pare od prodaje "Telekoma” neće potrošiti na pokrivanje deficita, a šta o tome misle predstavnici stručne javnosti?
Milojko Arsić kaže da se novac od prodaja "Telekoma” može upotrebiti za finansiranje javnih investicija, tekuće potrošnje ili za vraćanje starih kredita.
"Koja je od ovih mogućnosti najbolja, zavisi od odnosa stope prinosa na investicije, kamatnih stopa po kojima će se država zaduživati u budućnosti i kamatnih stopa na stare kredite", napominje Arsić. Sada su nam poznate samo kamatne stope na stare kredite, pa stoga nije moguće preporučiti koje je najbolji način upotrebe sredstva. Ako kamatne stope u budućnosti budu niske, tada je opravdano da se vrate skupi krediti, a da se investicije i tekuća potrošnja finansiraju zaduživanjem. Ako kamatne stope budu visoke tada je najbolje da se sredstva upotreba za finansiranje investicija, a delom i za finansiranje tekuće potrošnje.
Po mišljenju Milana R. Kovačevića, veliki je rizik da će novac otići za javne rashode. Jer je, uprkos pričama o čvrstim planovima konsolidovanja javnih finansija za koju svrhu su do sad uzete pare od penzija i plata, skrojen samo budžet za 2015. godinu. Nažalost još nema ni projekcije javnih prihoda i rashoda za bilo koju narednu godinu. Ostaje neizvesan tempo reformi i rok kad ćemo se vratiti na održivi dovoljan privredni rast.
