Izvor: Blic, 15.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Telekom' koči privredu
'Telekom' koči privredu
BEOGRAD - Ukoliko pojedini delovi Predloga zakona o telekomunikacijama ne budu promenjeni, znatno će opasti šanse Srbije za direktna strana ulaganja i razvoj telekomunikacija, a biće i jedna od prepreka za ulazak naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju. Pisma ovakve sadržine nedavno su premijeru Srbije Zoranu Đinđiću uputili koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek i zamenik šefa delegacije Evropske komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Beogradu Jan Viljem Blankert.
Ubrzo nakon ovih pisama, Predlog zakona o telekomunikacijama, koji je po hitnom postupku prosleđen na usvajanje, povučen je iz skupštinske procedure i ne zna se kada će ponovo biti na dnevnom redu. Međutim, kako nezvanično saznajemo, pošto nisu napravljene potrebne izmene, u Ministarstvo saobraćaja stiglo je još oštrije pismo u kome se traži i smena odgovornih ljudi. Uz pisma visokih evropskih zvaničnika decembra 2002. godine, organizacija GIPI i Džon Bil, ekspert za telekomunikacije u Evropskoj komisiji, uputili su našim vlastima i materijal sa najvećim zamerkama (greškama) koje bi trebalo izmeniti u Predlogu zakona. Tek otklanjanjem ovih nedostataka zakon bi, prema pismu Blankerta, bio usklađen sa standardima Evropske unije.
Od 33 zamerke većina se odnosi na monopolistički položaj 'Telekoma' i na način osnivanja nezavisne regulatorne agencije za telekomunikacije. Negativno su ocenjeni i članovi zakona koji propisuju da Ministarstvo može presuđivati u mogućim sukobima monopoliste 'Telekoma' i novih firmi na tržištu. Ocenjeno je da je režim licenciranja jako loš, posebno za nove firme na tržištu i male operatere. Navedeno je da se, prema zakonima EU, mora izbeći sukob interesa, što kod nas nije slučaj jer je dr Dragor Hiber predsednik UO 'Telekoma', ali radi i u komisiji koja se bavi izradom zakona.
Na ozbiljno upozorenje premijeru Đinđiću, Erhard Busek odlučio se, kako navodi u pismu, nakon žalbi Internet provajdera da 'Telekom' i Vlada Srbije, kao njegov osnivač, ne čine ništa da se ispoštuju sudske odluke kojima se potvrđuje pravo Internet provajdera da Internet veze, koje su zakupili kod 'Telekoma', koriste za prenos telefonskih razgovora.
- Razumemo mi da 'Telekom' radi ono što mu država naredi, jer je to državno preduzeće, ali kada smo god razgovarali s njima, izbegavaju da pričaju o njihovim obavezama prema korisnicima, bilo da su to građani, firma ili Internet provajderi. Ako su već od države dobili monopol na fiksnu telefoniju, oni ne mogu da brinu samo o tome kako da ostvaruju ogroman profit, a da ne ulažu ništa u razvoj. Poslednjih godina, pa i decenija gotovo da ništa nije ulagano u razvoj infrastrukture i posledica toga je da danas imamo stotine hiljada dvojnih telefonskih priključaka. Sa tako nerazvijenom mrežom vi ne možete uopšte razmišljati o uvođenju, a da ne govorimo o efikasnom funkcionisanju i korišćenju savremenih telekomunikacija - kaže za 'Blic' Vojislav Rodić, predsednik Udruženja Internet provajdera Srbije.
Blokiranje slobodnog, brzog i jeftinog pristupa Internet i telekomunikacionim tržištima osnovna je zamerka 'Telekomu', koju mu upućuju i Internet provajderi, ali i banke, tržišta novca i preduzeća koja se sve više uključuju u elektronsko poslovanje.
- Onemogućavajući nam da se priključimo na svetsku mrežu, onda nam direktno onemogućuju da poslujemo. Tako gubimo i mi, ali i cela privreda. U razvijenim zemljama, u Britaniji na primer, vi imate mogućnost da resurs kupite od više firmi i tu zloupotreba ne može biti, jer sami birate ponuđene pakete i prihvatate date uslove - kaže Rodić. Z. K. - M. K. Cenovnik
Prema cenovniku 'Telekoma', da bi Internet provajder mogao pojedincima i firmama da ponudi usluge, najpre mora da zakupi digitalni vod (zasnivanje pretplatničkog odnosa). Kako je najmanji kapacitet potreban za kvalitetnu uslugu 34 megabita, provajdera će to koštati 518.000 dinara, dok mesečno korišćenje voda kapaciteta dva megabita iznosi 53.308 dinara.
Firme koje bi kod provajdera zakupljivale digitalnu vezu za celodnevni pristup Internetu morale bi da plate 'Telekomu' za zasnivanje pretplatničkog odnosa 190.000 dinara i da svakog meseca za korišćenje linije izdvajaju po 69.300 dinara. Za firme u Sloveniji, na primer, koje imaju pristup Internetu preko ADSL linije (asinhrona digitalna linija), priključak košta oko 36.000 tolara ili oko 130 evra, dok mesečno pretplata iznosi 18.500 tolara ili oko 80 evra. Istovremeno, cena za studenta je duplo niža.
Da bi u Srbiji svojim korisnicima omogućili direktan pristup Internetu, provajderi bi po cenama 'Telekoma Srbija' za digitalni vod morali mesečno da izdvajaju po 5,25 miliona dinara, dok bi svaki poslovni korisnik morao da plaća po 600.000 dinara. Zakup digitalne Internet veze za firme *
instalacija mesečno plaćanje
Slovenija 9.700 din.
4.800
Srbija 190.000
69.300
*Internet veza koja omogućava normalan rad jedne banke
