Izvor: Politika, 10.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telekom je glavni
Sledeće godine pola miliona pretplatnika. – Korist iz sukoba Albanaca i Srba izvlače Slovenija i Hrvatska, a i neki drugi
KOSOVSKA MITROVICA – Delegacija Ekonomskog tima za Kosovu i Metohiju i jug Srbije došla je u posetu srpskim firmama u severnom delu južne srpske pokrajine. U sedištu Izvršne jedinice Telekoma Srbije za KiM direktor Ilija Ivanović govori brzo i odsečno... "Dobri smo u mobilnoj telefoniji. Pre nedelju dana pustili smo baznu stanicu za Prištinu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U subotu veče pustili smo našu stanicu u Prizrenu. 'Otimamo' sve što se da uzeti. Gnjilane je pušteno. I Vučitrn. A Peć odavno. To je, mogu reći, već 'istorija' Telekomove mobilne telefonije na Kosmetu." Tako je završio "svoj prvi verbalni rafal" direktor Ilija Ivanović.
Da li vi nešto drugo radite sem što puštate u pogon svoje bazne stanice – pita dr Nenad Popović, predsednik Ekonomskog tima za Kosmet i jug Srbije i potpredsednik Koordinacionog centra za Kosmet.
– Radimo i gradimo, ne samo mobilnu telefoniju – odgovara Ilija Ivanović. – Ove godine otvorili smo sedam gradilišta za objekte fiksne telefonske mreže u selima Kusce, Konatište, Vrbovac i Klokot Banju... Na Brezovici uskoro puštamo u rad objekte u Gotovuši i Stevcu. Ježince smo završili. Uskoro ćemo da "uzmemo" oko 1.500 novih telefonskih pretplatnika na fiksnoj telefoniji.
Koliko ukupno imate telefonskih pretplatnika? – upita neko iz Ekonomskog tima.
– Imamo oko 18.000 pretplatnika u fiksnoj telefoniji. Ukupno, računajući i mobilnu telefoniju, Telekom ima oko 250.000 pretplatnika – odgovara direktor Ilija Ivanović.
A ko su vam pretplatnici? – pita dr Popović.
– Svi! – kaže direktor Ivanović. – Na fiksnoj telefoniji su uglavnom Srbi, a na mobilnoj svi – i Albanci, i Unmik, i Kosovska policijska služba i francuski Kfor... Telekom planira, dodaje direktor, da u narednoj godini "obuhvati" oko pola miliona telefonskih pretplatnika.
Na čemu zasnivate ovoliki optimizam? – pita dr Popović.
– Na tržišnoj utakmici – odgovora Ilija Ivanović. – Albanci nemaju stručnjake. Njihove mobilne veze idu preko Monaka. Oni su skuplji od nas. Njihova fiksna telefonija skuplja je od naše mobilne... Mi smo, pouzdani u radu. Evidentno je da je u mobilnoj telefoniji na Kosmetu prevagnuo Telekom.
Ovo što Telekom radi na Kosmetu, po rečima dr Popovića, od velike je važnosti za srpski živalj u južnoj srpskoj pokrajini, ali i za odnose Kosmeta i centralne Srbije, pre svega one ekonomske. Hrvatska je, kako navodi dr Popović, u prvoj polovini ove godine na Kosmet izvezla svoje proizvode u vrednosti od 55 miliona evra. Slovenački izvoz na Kosmet je još veći. Iz navedenog se može zaključiti, kaže dr Popović, da korist iz sukoba Albanaca i Srba izvlače Slovenija i Hrvatska, ali i neke druge bivše jugoslovenske republike. Važno je, dodaje dr Popović, da Albanci na Kosmetu shvate da im je Srbija najbliži i prirodno najpovoljniji partner na ekonomskom planu. Vlada Srbije i Ekonomski tim za Kosmet spremni su da srpskim preduzećima pruže pomoć.
Kad se na Kosmetu kaže pomoć, onda se, kaže direktor Ilija Ivanović, misli na humanitarnu i socijalnu pomoć. A ljudima je dosta takve pomoći. Potrebna im je, dodaje on, podrška da uspešno rešavaju probleme i da dobro posluju. Telekom ima takvih problema. Izvršna jedinica Telekoma Srbije na Kosmetu jeste deo "Telekoma" Srbije, čije je sedište u Beogradu. Međutim, ova jedinica sa Kosmeta iz magacina Telekoma iz centralne Srbije donosi opremu na Kosmet, onda tu carina, čak i srpska, kao i poreske službe, posmatraju kao uvoz, pa naplaćuju carinu i poreze.
– Vaše muke opišite i pošaljite zahtev Vladi Srbije da se problemi reše – reče dr Nenad Popović, uz napomenu da će se oni rešiti za nekoliko dana.
Postoje, po rečima direktora Ivanovića, i drugačiji problemi za Telekom na Kosmetu. Naime, napravljena je telekomunikaciona veza između Kosovske Mitrovice i Raške i to pomoću optičkih kablova. Na taj način moguće je da se Kosmetu pruže veze sa Evropom i celim svetom i da se korisnici sa Kosmeta priključe na Internet. No, Albanci grade optičku vezu između Mitrovice i Leška, pa onda od Mitrovice do Prištine, a od Prištine do Đeneral Jankovića. Dakle, telekomunikacione veze se usmeravaju prema Makedoniji, a ne prema Srbiji, što je prirodnije i jeftinije. Tu Vlada Srbije treba da pomogne. Moramo se, kako kaže Ilija Ivanović, zajednički boriti za budućnost. A budućnost se, između ostalog, zasniva na telekomunikacijama i informatici.
A šta ćete vi sutra da radite? – upita neko iz Ekonomskog tima.
– Naše se zna! – reče direktor Ilija Ivanović. – Sednemo u terenske automobile, pa na put. Za svaki slučaj, popijemo po bensedin. I šta nam Bog da.
Stana Ristić
[objavljeno: 10.10.2006.]
