Izvor: B92, 29.Mar.2011, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telekom: Ili pogodba ili niža cena
Beograd -- Radna grupa za sprovođenje tendera za prodaju Telekoma Srbije predložiće srpskoj Vladi da započne pregovore sa Telekomom Austrija, saznaju Novosti.
Ova odluka doneta je u ponedeljak, na predlog privatizacionog savetnika, Sitigrupe. Konačnu odluku o sudbini tendera doneće Vlada Srbije.
Sporno je što je austrijska kompanija na ime kupoprodajne cene ponudila svega 950 miliona evra, iako država zahteva minimum 1,4 milijarde.
Ipak, ova cifra nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navedena u javnom pozivu za prodaju 51 odsto akcija srpskog Telekoma pošto je vlada minimalnu cenu utvrdila tek nakon raspisivanja tendera, i obavezala Ministarstvo finansija da o tome obavesti sve potencijalne kupce koji su već otkupili tendersku dokumentaciju.
TRŽIŠNO UČEŠĆE
Telekom Srbija trenutno, po kriterijumima ostvarenih prihoda od mobilne telefonije, kao i broju pretplatnika mobilne telefonije, ima tržišno učešće od 50,7 odsto, odnosno 59,7 odsto. A, VIP mobajl 8,8 odsto i 11,6 odsto. Srpski Telekom drži, po svim osnovama, više od 40 odsto tržišta, što se već smatra koncentracijom kapitala. Kako će da se „meri" kupovina 51 odsto akcija Telekoma Srbije ostaje da se vidi.
Takođe, kupci su, uz tendersku dokumentaciju, dobili dokument u kome se navodi da, u slučaju da se na tender javi samo jedan kupac, Vlada može s njim da pregovara i potpiše kupoprodajni ugovor, tako da ne postoje pravne smetnje da država krene u pregovore sa austrijskim kupcem, koji je na vreme podneo ponudu.
A, da li će potencijalni kupoprodajni ugovor biti potpisan na iznos manji od 1,4 milijarde evra zavisi, između ostalog, i od toga koliko Vlada poštuje zaključke koje je sama usvojila, poput toga od 23. decembra o minimalnoj ceni za Telekom Srbija.
Ipak, sve ovo nije dovoljno da Austrijanci potpišu ugovor. Uslov je „zeleno svetlo" od državne Komisije za zaštitu konkurencije. Kako će kupovina srpskog Telekoma koji već ima tržišno učešće veće od 50 odsto uticati na koncentraciju budućeg vlasnika, Komisija tek treba da odluči. Pogotovo što Telekom Austrije već posluje u Srbiji kroz Vip mobajl.
To je ujedno i glavni razlog zašto se austrijski Telekom odlučio na ovakvu, uslovnu ponudu: 950 miliona evra za cenu i još 450 miliona za investicije. U Telekomu Austrije, naime, nadali su se da će, kroz pregovore, doći do garancija o pozitivnom stavu Komisije za zaštitu konkurencije.
Pregovori su, u stvari, „trgovina" rešenjem antimonopolske komisije, a koje je, bar zvanično „nezavisno telo", bez čije dozvole bilo kakav ugovor o kupoprodaji srpskog Telekoma ne može ni da bude zaključen.
Komisija za zaštitu konkurencije odlučila je da po službenoj dužnosti ispita nameravanu koncentraciju koja bi nastala kupovinom srpskog Telekoma. Pošto taj postupak traje, a nije okončan do isteka tenderskog roka, austrijski Telekom namerno je dao uslovnu ponudu, želeći da dobije garancije srpske države da će odluka Komisije biti - pozitivna.
Bez prodaje sledi zaduživanje
U Vladi su više puta objašnjavali da odluka da se ne proda Telekom neće ugroziti likvidnost budžeta. S druge strane, nesporno je, tvrde poznavaoci, da bi se i te tako osetio eventualni neuspeh tendera.
Statistika iz Uprave za trezor govori da Vlada već ne može ostvari zacrtano. Na poslednjoj aukciji državnih hartija Ministarstvo finansija je uspelo da proda tek 53 odsto emisije. Na aukciji od 22. marta prodato je svega 21 odsto izdatih hartija, a pet dana ranije realizacija je dosegla 78 procenata. Prošle godine bilo je aukcija na kojima je tražnja prevazilazila ponudu i nekoliko puta. A Vladi su nova sredstva neophodna. Samo u ovoj godini država se zadužila 1,6 milijardi evra. Najveći dug napravila je prodajom državnih hartija.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne studije, kaže da će se morati odustati od svega što se želelo postići novcem od prodaje, bilo da je reč o potrošnji ili ulaganjima.
"Novac se može nadomestiti većim zaduživanjem ili porezima, ali dodatno zaduživanje znači više kamate, a veći porezi imaju negativne posledice na proizvodnju i zapošljavanje. Takođe, manja potrošnja i ulaganja povećavaju socijalne tenzije i negativno, dugoročno utiču na privredni rast", kaže Gligorov.
On dodaje da sve to na kraju može dovesti do većeg tereta javnog duga, što može značiti dve stvari - da će se Telekom, ipak, prodati, i to relativno uskoro, i da će se postići niža cena jer će rizici ulaganja u Srbiju biti veći.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, navodi dve mogućnosti. "Ako država nastavi s masovnom emisijom i prodajom obveznica, neuspeh tendera ne bi imao posledice po budžet. U suprotnom, država će morati da plaća još višu kamatu. Praktično, u slučaju slabije prodaje zapisa, Vladi preostaje da emituje evro obeveznice, ili može da uzima kredite kod banaka ili da ide na nove uštede", kaže Nikolić.
Opširnije o prodaji Telekoma Srbije čitajte u specijalu na Bizu.
