Izvor: S media, 16.Apr.2011, 13:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tekstilna industrija: veliki potencijal u velikim problemima

Tekstilna industrija u Srbiji ima veliki potencijal, ali je suočena sa mnogobrojnim problemima. Među glavnim su slaba prodaja i nelojalna konkurencija jeftine robe sa Istoka, povećani troškovi poslovanja, problemi naplate, nestabilnog kursa i sivog trzista.

Sve ovo utiče da proizvodnja postaje sve nerentabilnija jer je tekstila industrija, inače, nisko akumulativna i predviđeno je da uvek ima subvencije, rekao je direktor modne kuće "Mona" Djorđe Momirović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Momirović smatra da je rešenje problema u povećanju tražnje domaćih proizvoda i smanjenju troškova proizvodnje.

Dve milijarde dolara za tekstilnu industriju

Englezi hoće srpska odela!

Ima nade za šnajdere

Na pitanje kako ocenjuje najavljeni dolazak u Srbiju svetskih brendova poput Benetona, Momirović je rekao da oni neće posebno ugroziti domaće tržište jer već prodaju robu u ovoj zemlji.

"Naše tržište je potpuno otvoreno, bez zaštite domaćih robnih marki tako da još nas malo posluje", kazao je Momirović

Po Momiroviću nije dobra klima ni za dolazak stranih proizvođače tekstila i pored svih državnih subvencija koje su "malo veće nego što je potrebno."

"Teško je poslovati svuda u svetu, ne samo kod nas, u jednoj grani koja je nisko akumulativna i gde je jeziva konkurencija, a plate radnika male", ocenio je Momirović.

Momirović je kazao da modna kuća "Mona" oko 30 odsto svoje proizvodnje izvozi na tržišta Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Belorusije.

Savetnik direktora modne kuće "Sent Džorž" (St. George) Risto Čalija istakao je, da zbog preterano liberazivanog uvoza roba, "domaći proizvođači ispaštaju".

"Imamo problema i sa monopolima. Danas, svi dobri tržni centri prave najveći promet, oni nam određuju pod kojim uslovima ćemo prodavati", naveo je Čalija.

Prema Čaliji, skoro da je prepolovljen broj zaposlenih u odevnoj industriji dok se dobar deo nalazi u "sivoj zoni".

"Pre pet godina smo imali oko 50.000 ljudi koji su se bavili odevnom industrijom, sada je to oko 30.000, a sigurno ima par hiljada koji se nalaze u sivoj zoni", ukazao je Čalija.

"U mom proizvodu je pre deset godina radna snaga učestvovala sa 10 odsto, danas učestvuje sa 30 odsto, i pored toga mi je radnik polugladan. Moraju se tražiti kvalitetnija rešenja", upozorio je Čalija.

Direktor modne kuće "Ivković" Miloš Ivković ukazao je da dosta kompanija od 2000. nije moglo da se prilagodi novim uslovima na trzistu, potpunoj liberalizaciji i čak nekontrolisanom uvozu.

"To je dovelo do drastičnog pada proizvodnje i smanjenja broja zaposlenih u tekstilnoj industriji. Poražavajuća je cinjenica da se u Novom Pazaru danas proizvodi deset puta manje farmerki nego pre deset godina", istakao je Ivković.

Ivković je naveo da njegova modna kuća izvozi više od 90 odsto ukupne proizvodnje i to najviše na tržište Nemacke, zatim Holandije, Svajcarske, Austrije, Belgije, Norveske.

Kompanija je proteklih nekoliko godina posvećena zauzimanju pozicija na tržištima izvan Srbije, što je uticalo da je proizvodnja u porastu, ukazao je on.

Ivković je pozdravio dolazak velikih svetskih prizvođaca u Srbiju.

"Nadam se da će to poslati jasnu poruku ljudima koji donose odluke o industrijskom razvoju u Srbiji, da više pažnje bude posvećeno razvoju tekstilne industrije, jer bi to mogao biti veliki generator novih radnih mesta", poručio je Ivković.

Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije (PKS) za tekstil, kožu, odeću i obuću Vesna Vasiljević kazala je da domaća tekstilna industrija ima veliki potencijal i da se srpski dizajn i kvalitet poštuje i ceni u Evropskoj uniji.

Budućnost investiranja je u dokapitalizaciji srpskih kompanija i zajedničkim ulaganjima domaćih i stranih investitora, dodala je ona.

U tekstilnu industriju u Srbiji do sada je uloženo oko dve milijarde dolara stranih investicija, podsetila je Vasiljević.

Vasiljević smatra da država treba da se okrene domaćim potencijalima i subvencioniše preduzetnike u Srbiji.

Zvaničnica PKS je podsetila da je u 2010. tekstilna industrija izvezla proizvode za 800 miliona dolara i da bi ta cifra bila daleko veća da 2010. nisu poništene privatizacije četiri velike tekstilne fabrike - "Prvi maj" Pirot, "Nitex" Niš, "Javor" Ivanjica i "Rudnik" Gornji Milanovac.

(Tanjug)

Nastavak na S media...