Izvor: Politika, 31.Avg.2010, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tekstilci slave pad turskih carina

Kad se saberu sva tržišta sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini naši privrednici po povlašćenim uslovima mogu da računaju na tražnju 800 miliona stanovnika

Častim! Kao iz topa je izletelo Milanu Kneževiću, vlasniku konfekcije „Modus” kad je od novinara „Politike” čuo da danas na snagu stupa sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom. „Troškovi uvoza zbog toga će mi biti manji za 20 odsto”, ne krije zadovoljstvo naš sagovornik. Radosnu vest >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čekao je još od 1. januara, kada je sporazum trebalo da stupi na snagu. Sa primenom se kasnilo, kako su ranije objašnjavali nadležni iz Ministarstva ekonomije, zbog proceduralnih razloga – dok turski poslanici ne ratifikuju ovaj dokument u parlamentu.

– Više od trećine sirovina za proizvodnju nabavljam u Turskoj – kaže Knežević. – I po kvalitetu i po ceni njihov pamuk je bez premca. Takođe, sada će se i turskim proizvođačima isplatiti da u mojim maloprodajnim objektima prodaju gotovu robu – kaže Knežević i dodaje da je švercerima sada odzvonilo. Prema njegovim saznanjima, crna tarifa dosad je iznosila 30 odsto po odevnom predmetu.

– To znači da se taj posao više neće isplatiti. Jer će uvoznici tekstila sada bez carina moći da kupuju robu – zaključuje naš sagovornik.

Među tekstilcima je javna tajna da postoje organizovana preduzeća koja prebacuju robu preko granice i razdužuju se preko fantomskih firmi. Knežević procenjuje da ovo crno tržište vredi 400 miliona evra.

I Mirka Todorovića, vlasnika konfekcije „Todor”, obradovala je ova vest. Ne samo da će pad carina smanjiti troškove uvoza, nego će sada moći svoju robu da izveze u Tursku.

– U početku to neće biti neka velika ušteda. Možda će taj novac biti dovoljan da radnicima pokrijem bar polovinu ličnih dohodaka za sledeći mesec. Ali značaj pada carina je neprocenjiv. Turska je velesila u tekstilnoj industriji. Tamo postoji ogroman broj fabrika koji proizvode za najpoznatije robne marke na svetu – objašnjava Todorović.

Da Turska može predstavljati značajnu sirovinsku bazu za tekstilce smatraju i u Sektoru za ekonomske odnose sa inostranstvom pri Ministarstvu ekonomije. Ono što nadležni rogobatno nazivaju „dijagonalna kumulacija porekla”, privrednicima će u praksi omogućiti da sirovinu iz Turske prerađuju u Srbiji i plasiraju na evropsko tržište, bez carina. Takođe, pod istim uslovima roba će, sa oznakom „proizvedeno u Srbiji”, moći i da se izvozi u zemlje CEFTA regiona i na sva ona tržišta sa kojima naša zemlja ima sporazume o slobodnoj trgovini.

– Nove mogućnosti mogu da se iskoriste i za privlačenje stranih investitora, posebno u oblasti tekstilne industrije, koja je samo u 2009. godini privukla ulaganja u iznosu od 28,2 miliona evra. Italijani su već pokazali interes za plasman robe u Tursku preko Srbije. Izvozni potencijal je naročito značajan zbog novog proširenog tržišta. Kad se na 494 miliona stanovnika Evropske unije doda tržište Turske sa 72,5 miliona i jugoistočne Evrope sa 29,3 miliona stanovnika pa Rusija, Belorusija i zemlje EFTA, srpski izvoznici imaju tržište od oko 800 miliona stanovnika gde mogu da izvoze po povlašćenim uslovima – objašnjavaju u Sektoru za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Osim u tekstilnoj industriji, sporazum bi trebalo da doprinese povećanju proizvodnje i otvaranju novih radnih mesta u metaloprerađivačkoj, drvnoj, elektro i građevinskoj industriji, očekuju u nadležnom ministarstvu.

Podaci pokazuju da u Tursku najviše izvozimo sirovine i primarne proizvode, kao što su kaučuk, proizvodi od bakra, gume za vozila, hladnovaljani i toplovaljani profili od čelika, sirovo gvožđe i čelik, organske hemikalije… Sa druge strane, više od polovine srpskog uvoza iz ove zemlje čini tekstil. Na listi se još nalaze i proizvodi od metala, gvožđe i čelik, drumska vozila, električne mašine i aparati, proizvodi od aluminijuma.

Prošle godine je zbog ekonomske krize i pada privredne aktivnosti uvoz iz Turske pao za čak 34 odsto, dok je izvoz bio manji za oko 0,5 procenata. U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom, izvoz u Tursku je gotovo udvostručen, dok je uvoz porastao za desetak procenata.

Anica Nikolić

objavljeno: 01.09.2010.

Nastavak na Politika...