Izvor: B92, 26.Jul.2009, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tekstilci: Stop sivoj ekonomiji
Beograd -- Ili će država pojačati kontrolu tekstila na granicama, ili će uslediti zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika, upozoravaju tekstilci.
Pojačana kontrola tekstila na carinama, veći nadzor robe posle prelaska granice, praćenje porekla sirovina, pa i kontrola prodavnica sa kineskom robom, neke su od mera koje su dogovorene u nedavnom razgovoru predstavnika tekstilne industrije sa premijerom Mirkom Cvetkovićem. Ako te mere ne budu sprovedene, tekstilci upozoravaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da će većina zatvoriti fabrike i otpustiti radnike.
Ako ukupno tržište tekstila u Srbiji simbolično predstavimo kao košulju, onda, slikovito rečeno, u legalnim tokovima je samo jedan rukav.
Ostale dve trećine prometa obavljaju se u sivoj zoni. To je mnogo da bi se radilo i poslovno opstalo.
"U ovom momentu je najveći deo i najopasnije je to što kroz hiljadu pora prolazi paralelno roba koja se prodaje na tržištu van konkurencije, i koja nije opterećena određenim obavezama i davanjima koje mi, u regularnoj proizvodnji, moramo investirati”, kaže vlasnik konfekcije "Azaro" Radomir Simikić.
"Ako država to ne uradi, sve veći broj nas iz legalne prelazi u nelegalnu zonu, i ta loša ekonomska beskonačnost dovešće do kolapsa privrede. I mi smo to rekli i predsedniku vlade, i on je imao veliko razumevanja”, navodi vlasnik konfekcije "Modus" Milan Knežević.
"Iznenađeni smo njegovom konstruktivnošću razmišljanja, i odlučnošću da prvi put uđe u definitivan i rigidan obračun sa crnim tržištem”, kaže on.
Prema nekim procenama, na sivom tržištu tekstila se godišnje ostvari promet od oko dve milijarde evra, a država, na ime poreza, izgubi 600 milona evra.
To je, podsetimo, skoro dvostruko više nego što je kredit Svetske banke za koridor 10.
Nesumnjivo, interes države da uspostavi legalne tokove je očigledan.
"Trenutno bi tekstilcima u Srbiji bila najveća pomoć da se osam hiljada komisionih prodaja preregistuje u samostalne trgovinske radnje, čime bi se onemogućio šverc od 700 miliona i legalizacija crnih roba”, kaže Knežević.
"Ne tražimo ništa da vlada izdvoji, nego samo da uradi ono što je daleko veći njen interes nego naš”, navodi on.
"Postoje neki jaki razlozi zašto je deo ekonomije u toj sivoj zoni. I zato treba posmatrati kako izgleda poslovno okruženje u Srbiji, i na koji način da se poboljšaju određeni elementi poslovnog okruženja, odnosno okruženje u celini, lime bi se stvorili preduslovi da se što veći deo onoga što je danas siva ekonomija, pretvori u legalnu ekonomiju”, objašnjava profesor ekonomije na Pravnom fakultetu Boris Begović.
U odnosu na prošlu godinu broj fabrika tekstila je skoro prepolovljen, kako tekstilci navode, promet opao za oko 30 odsto.
U doba recesije, to je zakonomernost, siva ekonomija se povećava.
Međutim, problem je to što se kod nas 30 odsto BDP-a pravi u crnim tokovima, dok je evropski prosek oko 15 odsto.
Ukoliko izostane obećana pomoć države, proizvođači tekstilnih proizvoda najavljuju nova otpuštanja.
