Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Sep.2014, 12:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tartufi - sve unosniji biznis

Potraga za tartufima postaje sve unosniji posao i u Mađarskoj, gde je pronađen do sada najveći primerak te skupocene gljive težak čak 1.280 grama. U šumi nedaleko od Budimpešte godišnje se iskopa blizu dve tone tartufa i šalje na trpeze probirljivih kupaca.

Glavnu ulogu u hrastovoj šumi na 44 hektara zapadno od mađarske prestonice igra godinu i po dana star pas labrador po imenu "Moka", obučen za pronalaženje tartufa. Za njim ide njegov gazda Ištvan Bagi i stalno ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << podstiče rečima: "Nađi gljive, nađi gljive".

Tartufi se nalaze na 10 do 30 centimetara ispod zemlje i teško ih je otkriti. Za to se koriste dresirani psi ili svinje, koji osete oštar miris te gljive, koji podseća na mešavinu belog luka i starog sira.

Sync. Ištvan Bagi, tragač gljiva

"Na 50 metara odavde smo pronašli do sada najveći tartuf, težak više od kilograma. Verovatno zahvaljujući dobrom vremenu, ali i tome što ovaj deo šume ima dosta vlage i nismo ga mnogo eksploatisali", kaže Ištvan Bagi, tragač gljiva.

Dragocena gljiva rekordne veličine našla se na tanjiru ispred mađarskog ministra poljoprivrede Šandora Fazekaša, kojem je pripala čast da nesvakidašnju berbu predstavi novinarima.

A neumorni "Moka" nastavlja potragu, zhvaljujući svom istančanom čulu mirisa sa mnogo uspeha. Na gazdi je da njegov plen iskopa iz zemlje, uz pomoć specijalne alatke.

"Ovde zaista ima mnogo tartufa, pa svakog dana pronađemo prosečno po pet kilograma. Sem mene još trojica kolega se bavi ovim poslom", dodaje on.

Gajbica tartufa vredi pravo bogatstvo, jer kilogram crnih staje najmanje 500 evra, a belih čak dvostruko više.

"Ekosistem nastao na ovom prostoru – a tu mislim na šumu, tle i klimu – pogoduje razvoju tartufa", navodi Šandor Feher, šumar.

Dok stigne do elitnih restorana vrednost najkvalitetnijih tartufa poraste na basnoslovnih 4.000 evra po kilogramu. Od njega se pravi ulje, prilog sličan kavijaru, ili se renda u razna jela.

"Zavisno od vremena tartufi postaju crni ili beli, a njihov kvalitet je drugačiji svake sezone. Ima specifičan miris i ukus, koji ili obožavate ili mrzite", ukazuje Fausto di Vora, šef kuhinje restorana "Fausto".

Prema rečima šefa kuhinje poznatog budimpeštanskog restorana, tartufi se ipak ne mogu opisati rečima, već ih treba probati. To važi, naravno, samo za goste s debelim novanikom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...