Izvor: B92, 09.Feb.2012, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tapkamo u mestu, minus u kasi raste
Beograd -- Pre nekoliko dana Fiskalni savet je upozorio da sudeći po svim okolnostima, privrednog rasta u Srbiji neće biti, odnosno da će rast BDP-a biti nula.
Tako bi se, kako procenjuju u Fiskalnom savetu, jaz između prihoda i rashoda povećaće se za čak 35 milijardi dinara, što je oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda.
Ukoliko kreatori fiskalne politike ništa ne preduzmu, minus u državnoj kasi umesto planiranih 4,25 biće 5,3 odsto BDP. Čak i da država >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preduzme mere, da se minus u kasi održi na sadašnjem nivou, javni dug biće veći od 50 odsto, procena je Fiskalnog saveta.
Filipović kaže da se boji da trend otpuštanja zaposlenih neće biti zaustavljen. Podseća da je Grčka sada obavezna da iz javnog sektora otpusti čak 15.000 ljudi. Boji se, da će zbog glomazne administracije, možda i pred našu zemlju uskoro biti postavljen takav uslov. To će, prema njegovoj oceni, dodatno povećati nezaposlenost.
Po Zakonu o budžetskom sistemu, taj dug ne može da bude veći od 45 odsto BDP-a. U svakom slučaju deficit u budžetu od 152 milijarde dinara treba da ostane nepromenjen, smatraju u Fiskalnom savetu.
Članovi ove nezavisne institucije smatraju da i u slučaju realnog rasta privrede od 1,5 odsto, kreatori fiskalne politike moraju da smanje jaz između prihoda i rashoda za 17 milijardi dinara.
To, kako predlažu u izveštaju, može da se postigne prebacivanjem dela nadležnosti s republičkog na lokalni nivo, jer su opštine dobile 40 milijardi više, ali ne i isto toliko više obaveza.
Prostor za uštede oni vide i u sopstvenim prihodima budžetskih korisnika, kao što su fondovi za zaštitu životne sredine, za vode ili šume. Jer, dok su u centralnoj kasi rashodi smanjeni, izdaci budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode povećani su za petinu. I to realno.
Zato vlada treba da ima spremne kratkoročne mere kojima će minus u kasi zadržati u planiranim okvirima, smatraju u Savetu.
Iako su još prilikom objavljivanja izveštaja napomenuli da je na vladi da predloži konkretne mere, jer to nije nadležnost Fiskalnog saveta, oni ipak smatraju da minus od 35 milijardi u pesimističnom scenariju može da se nadomesti ili oštrijim smanjenjem javnih investicija, zamrzavanjem plata i penzija ili povećanjem PDV-a sa 18 na 20 odsto. To može da se učini i kombinacijom više mera, istakli su tada.
Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta smatra da su pred Srbijom sada dva izbora: da sedi i čeka epilog krize u Evropi ili da preduzme radikalne ekonomske reforme.
„U poslednjih nekoliko godina Srbija je postala veoma zavisna od stranih investicija i sami teško možemo da pokrenemo rast. Jer, domaća štednja je mala, a investitori oklevaju. U situaciji kada ne možemo da se oslonimo na sebe, već samo na priliv stranih investicija, stope rasta su neizvesne. Ako ulaganja izostanu i nulta stopa privrednog rasta biće dobar rezultat” , ocenjuje Filipović.
