Izvor: Politika, 17.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tandem za jak dinar
Potpredsednik vlade Božidar Đelić smatra da je antiinflaciona politika NBS skupa, a guverner Radovan Jelašić odgovara da tu cenu diktira preobimna javna potrošnja
Da moramo da smanjimo javnu potrošnju i tako stanemo na "rep" inflaciji slažu se, bez pogovora, svi, ali kako to postići i po kojoj ceni? Da bi se taj zajednički cilj postigao i monetarna i fiskalna vlast morale bi da budu uigran tandem koji skladno "pleše udvoje". Ipak, raskoraci među njima postoje.
Potpredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlade Božidar Đelić je za jesen najavio seriju reformi u domenu javnih finansija kako bi svi privatizacioni prihodi bili usmereni isključivo u investicije, u infrastrukturu ili u vraćanje dugova, a nikako u potrošnju koja bi mogla da pojača inflatorne pritisake. Ali, moraće da se menja i monetarna politika, jer je Narodna banka Srbije, kako je istakao Đelić, vodeći antiinflacionu politiku napravila gubitke od oko 450 miliona evra, koje ona više ne može da pokriva iz svojih prihoda.
Uz veliku javnu potrošnju veliki problem je, istakao je Đelić, i spoljnotrgovinski debalans. Deficit je, naime, u prvih pet meseci ove godine uvećan za čak 40 odsto pa, ukoliko se ne pokrije, može dovesti do pada deviznih rezervi i tako ugroziti dinar.
- Bazna i ukupna inflacija su smanjene uz minimalne troškove, odgovorio je guverner Radovan Jelašić, komentarišući ocenu da monetarnu politiku treba menjati, jer je preskupa za državu.
– Umesto da se NBS pohvali, jer je spremna da " pegla" posledice ekspanzivne fiskalne politike, odlaganje strukturnih reformi i prevelike javne potrošnje, upravo oni koji u tim oblastima, pre svega u fiskalnoj sferi, nisu odradili deo posla, sada se proglašavaju nadležnim i za monetarnu politiku i njeno prekrajanje – rekao je Jelašić koji je upravo za danas najavio da će na konferenciji za novinare obelodaniti (nepopularne) mere, poput limitiranja rasta kredita građanima da bi se postigli zajednički ciljevi među kojima je i manji spoljnotrgovinski deficit.
Jelašić je pri tom tvrdio da su upravo zahvaljujući niskoj inflaciji i stabilnom kursu troškovi finansiranja spoljnih obaveza Srbije drastično smanjeni u prošloj godini. Država je imala i znatno manje troškove finansiranja penzija, pa se uštede samo u ove dve kategorije rashoda mere desetinama milijardi dinara i višestruko su veće od troškova koje je NBS imala zbog "sterilisanja" viška likvidnosti koji je podgrevao inflaciju. Monetarna politika nije razlog, već posledica vođenja ukupne ekonomske politike, dok je kurs dinara integralni deo monetarne politike, pa svako ko se zalaže za promenu te politike, po guverneru, traži i promenu kursa, što ne može ostati bez uticaja na inflaciju.
– Ponovo se obećava visok rast zarada, a niko neće da kaže da će se takve plate, na mala vrata, poništiti sa rastom inflacije. Vlada je dobra, jer se stara za životni standard građana, a NBS je kriva što kvari tu zabavu. Do toga, međutim, ovog puta neće doći, jer NBS neće dozvoliti da se takav scenario ponovi. Ako vlada smatra da zarade treba da rastu brže, onda je to moguće samo na realnoj ekonomskoj osnovi – rekao je Jelašić, dodavši da će NBS preduzimati sve da održi stabilnost cena. Monetarna politika će biti skupa, poručio je, u meri u kojoj će NBS biti prinuđena da povlači višak novca koji izlazi po raznim osnovama upravo iz države i njenih preduzeća na svim nivoima – od republike do poslednje opštine.
Zanimljivo je, međutim, primetiti da je uprkos svemu fiskalni rezultat za prvih sedam meseci, kako je oficijelno konstatovano, bio "veoma povoljan", te da je u budžetu, nakon isteka prvog meseca normalnog finansiranja države, čak "otkriven" višak od 48 milijardi dinara. Čak i ako bi se od toga oduzela sredstva od prodaje treće licence za mobilnu telefoniju, država bi imala budžetski suficit od jedan odsto BDP.
-----------------------------------------------------------
Preskup nesklad
– Fiskalna i monetarna politika su u neskladu, pa je visoka cena održavanja cenovne stabilnosti morala da se plati. Dalje se, međutim, ne može ići sa strategijom smanjenja viška novca preko repo operacija. Na potezu je fiskalna politika koja mora da smanji izdatke, naročito za tekuću potrošnju. U suprotnom, monetarna politika bi morala da poveća kamatnu stopu, a to će biti skupo i za građane i za preduzeća, pa i za samu NBS – kaže dr Boško Živković.
Biserka Dumić
[objavljeno: 17.08.2007.]
.jpg)
