Izvor: Blic, 28.Nov.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talenti i obožavaoci
Poznajem dvojicu bogatih ljudi. Jedan se obogatio u inostranstvu, drugi bogme u domovini, život ih nije povezao dok su bili obični i mladi, ali kad su se kao vremešni bogatuni napokon upoznali bilo im je malo da se sprijatelje, što je lepo, nego su smesta postali kumovi.
Obično me ne zanima kako se neki par upoznao, pa sam shodno tome ravnodušan i spram geneze kumstava, ali se ponekad, dok ih gledam toliko različite, upitam koji je od njih izgovorio istorijsku rečenicu: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Ti i ja treba da budemo kumovi".
To je za mene misterija kao i prijateljstvo Barbre Strejsend i Klintona: bio sam uveren da dva su sveta oni različita, ispostavlja se da umetnici čija slava ipak, ipak počinje da tamni imponuje druzhba sa najmoćnijim čovekom u državi, Klintonu pa prija da bude javno blizak sa osobom kojoj se kao dete divio...
Da, tako to biva. Predsednik Tadić se u Njujorku sretne sa Robertom de Nirom, da mu lično on ispriča kako imamo mi Filmski grad, pa Robert neka vidi šta će, da u njemu nešto lepo snimi ili da bolesnika na Košutnjaku možda i kupi, a zapravo je Robert de Niro puki pečat koji overava da svekoliko predsednikovanje nije nikakav ribarčetov san, nego opojna java bez kraja i konca. Pomoću slavnog glumca naš se predsednik uštinuo: evo, ne sanjam svu svoju moć i slavu!
Zaista, našto biti predsednik ako sebi ne možeš da priuštiš poznanstvo sa nekim ko je bio zvezda dok si bio zasluženo anoniman? Kao da razumem svog demokratski izabranog predstavnika, ali šta je de Niro pomislio? Ma da svratim do tog predsednika, ne mogu ni ja stalno da viđam glumce i šefove restorana koje sam pootvarao levo i desno?
Dinastije su gledale da se orode jer je nakon venčanja i kad dođu unučići, sve mali prestolonaslednici, bilo nepristojno da međusobno zarate (što je u istoriji bilo kao dobar dan): postajale bi saveznici na koje neka treća kraljevina, premda i sama krvnim srodstvom povezana sa četvrtom, nije smela tek tako baš da udari. Političari, umetnici, tajkuni, sportisti, takođe pomažu jedni drugima da popularnost i moć dodatno ojačaju i potvrde, ali mene više zanima ono kad su političari zapravo nekoristoljubivi: osobi koja je na maturskoj svečanosti sa sestrom bliznakinjom delila prvo mesto po lepoti dodeliš ambasadorsko zvanje, tvoj koalicioni partner u bolu prima slavnog košarkaša i njegovu ne manje slavnu nevestu, izvolite se poslužiti državljanstvom, na to mnogi čekaju, ali vi naravno treba samo da date svoj manekenski pristanak.
