Izvor: Blic, 28.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talas preuzimanja tek će uzeti maha
Od početka godine nove akcionare dobilo je bar stotinak firmi, i to po ceni za koju niko nije hteo da čuje pre godinu dana. Tako se na Beogradskoj berzi firma mogla preuzeti za desetinu ranije cene, a jedna akcija kupiti za 300 umesto 3.000 dinara.
Poznavaoci tvrde da će talas preuzimanja, sa produbljivanjem krize, tek uzeti maha, pa će, kako procenjuju, u Srbiji do kraja godine novog gazdu ili akcionara dobiti još stotinak preduzeća.
Iako je svetska finansijska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kriza u velike probleme dovela i najuticajnije srpske privrednike, preuzimanje firmi u Srbiji i "dokupljivanje" akcija, trenutno je jedan od najatraktivnijih poslova na tržištu kapitala. Zbog pada cena akcija, oko 80 odsto za godinu dana, kupovina preduzeća postala je toliko povoljna da se investicija može povratiti za dve do tri godine, i to samo iz dobiti kupljene firme.
Ime koje se najčešće pominje jeste Miroljub Aleksić, predsednik "Alko grupe", koji je preko svojih firmi u poslednjih mesec i po dana kupio blizu 25 odsto akcija u "Alfaplamu" i istovremeno jačao vlasništvo u Privrednoj banci Beograd. Kad se tome doda da je istovremeno građevinska firma "Napred" kupila 3,5 odsto akcija "Energoprojekta" od hrvatskog "ZB investa", te da su kompanije okupljene oko Miodraga Kostića kupile od tri do četiri odsto AIK banke i da je od početka godine dvadesetak firmi preuzimalo akcije na Beogradskoj berzi putem ponude za preuzimanje, jasno je koliko je sve isplativo. Možda nekome ovi procenti ne deluju impresivno, ali imena ljudi i firmi o kojima je reč govori da se radi o, u suštini, značajnim poslovima.
Poznavaoci tvrde da je sad pravi trenutak za kupovinu (akcija) preduzeća koja imaju tržište, perspektivu i dobre kadrove. A takvih, nasuprot možda uobičajenom verovanju, ima. I to dosta.
"Sada se za male pare može kupiti dobra firma. Po Zakonu o preuzimanju, cena akcije kod preuzimanja se obračunava kao prosečna cena na Beogradskoj berzi u poslednjih tri do šest meseci. Koliko su cene pale, najbolje govori podatak da se uložen novac može povratiti iz dobiti i to za svega dve-tri godine. Ako ništa drugo, investicija se isplati zbog dividendi, koje su, recimo u 2007. godini kod 'Alfaplama' bile 720 dinara po akciji", kaže naš sagovornik koji nije baš bio rad da mu se ovim povodom pominje ime.
Akcijom "Alfaplama" ovih dana se trguje po ceni od 5.300 dinara, a samo pre dve godine njena cena bila je 41.900 dinara. Praktično, tržišna vrednost te firme je od februara 2007. godine sa 80 pala na oko deset miliona evra.
Kod desetak banaka na berzi tržišna vrednost se za samo godinu dana prosečno sunovratila po 80 odsto, što je u zbiru više od 120 milijardi dinara. Kapitalizacija AIK banke, inače najlikvidnije hartije na Beogradskoj berzi, pala je sa 55 milijardi dinara u martu prošle godine, na blizu devet milijardi, "Komercijalne banke" sa 61 na 15 milijardi, Privredne banke Beograd sa 6,3 na 0,9 milijardi dinara"
Vladimir Pavlović, portfolio menadžer u "Fima investu" kaže da se sada traže firme koje imaju postojan "keš flou" i solidnu bazu klijenata. Pri tome je, naravno, bolje da firme ne budu u dugovima, ali ni prezaduženost (i pretnja bankrotom) ne mora da bude nepremostiva prepreka, jer kupci imaju novca da ih "izvade iz bule" i sačekaju godinu-dve, pa i tri, do oporavka privrede. Posmatrajući sektore, najinteresantniji su prehrambeni sektor, energetika i metaloprerađivačka industrija. Na listi prioriteta više nisu bankarstvo i građevinarstvo.
Manje firme čije se cene kreću od nekoliko stotina hiljada do dva miliona evra, uglavnom kupuju srodne kompanije, ne bi li olakšale dolazak do sirovina i repromaterijala.
Neretko se događa da investitori kupuju firme zbog vrednosti imovine koja je nekoliko puta veća od vrednosti firme. "Pitanje je da li je firma S.A.D.A iz Slovenije nedavno kupila 'Jugoalat' iz Novog Sada čija je tržišna vrednost oko 200.000 evra, da bi nastavila proizvodnju ili zbog 2,3 hektara zemljišta i blizu pet i po hiljada kvadrata poslovnog prostora u Futogu", kaže naš sagovornik.
Ko kupuje? Za razliku od 2003. i 2004. godine kada su akcije preduzeća u Srbiji uglavnom kupovali stranci, danas je situacija obrnuta, a kako se očekuje, tako će biti i u toku cele ove godine. Glavni kupci su, dakle, domaća fizička i pravna lica, koja se nisu puno zaduživala, a imaju keš. Ipak, ako se pogledaju zbivanja na Beogradskoj berzi, uz domaća tu su još uvek i firme iz Austrije, Slovenije, sa Kipra"
Bilo zbog imovine ili primamljive cene, nesporno je da će preuzimanje tek uzeti maha. Posebno u drugoj polovini godine, kad se sa špicom krize, očekuje povećan broj firmi na kolenima, sa željom da ih neko kupi, ne mareći mnogo za cenu.
Ko je šta kupovao?
„Agromarket" pojačavao učešće u „Galenici Fitofarmaciji"
Kompanije okupljene oko Miodraga Kostića kupile tri-četiri odsto akcija AIK banke
„Napred" kupio 3,5 odsto akcija „Energoprojket holdinga" od hrvatskog „ZB investa"
Miroljub Aleksić kupio oko 25 odsto „Alfaplama" i tri odsto Privredne banke Beograd
„Imlek" i „Bambi" otkupljivali sopstvene akcije
„Banini trejd", firma direktora „Baninija" Radojka Stanića, kupila 14 odsto akcija „Baninija" od „Deltinih" kompanija
Dobroslav Bojović: Zaštita od Krize
Dobroslav Bojović, generalni direktor građevinskog preduzeća „Napred", kaže da su kupovinom akcija „Energoprojekta" pokušali da se zaštite od krize. „’Energoprojekt’ jeste srodna kompanija, ali kupovina 3,5 odsto akcija ne znači da nameravamo značajnije da učestvujemo u njegovoj vlasničkoj strukturi. Kupovinom 300.000 akcija za 28,5 miliona dinara pokušali smo da napravimo disperziju rizika i da uposlimo slobodan obrtni kapital. Cena od 380 dinara koliko smo plaćali akciju je upola od knjigovodstvene cene, što je i bio motiv za kupovinu. Računamo da ćemo akciju prodati po 600-700 dinara i nadamo se da ćemo to uspeti do kraja aprila", kaže Bojović.
Intervju Miroljub Aleksić, predsednik „Alko grupe" Sad je vreme za kupovinu akcija
U vreme kad se većina preduzeća u Srbiji bori sa likvidnošću, postoje sistemi koji nemaju dugove i slobodnim sredstvima iz poslovanja kupuju akcije na Beogradskoj berzi. Miroljub Aleksić, predsednik „Alko grupe - Amasisa", šestog po redu najuspešnijeg sistema u Srbiji (na prvom mestu je „Telenor", na trećem „Delta sistem") u poslednjih mesec i po dana kupio je blizu 25 odsto akcija „Alfaplama" za oko 2,4 miliona evra i oko tri odsto akcija Privredne banke Beograd za oko 300.000 evra. Akcije je kupovao preko preduzeća, članica grupe, koja je sa 15 profitabilnih firmi u vlasništvu ostvarila ukupan profit od oko 45 miliona evra u 2007. godini.
U javnosti je malo poznat kao ličnost, ali retko ko nije čuo za firme kojima upravlja - fabrike čokolada „Pionir" i „Hissar", hotel „Izvor" u Aranđelovcu, „Tornik" na Zlatiboru"
Zašto kupujete akcije na Beogradskoj berzi?
U vreme krize kad se strani investitori povlače sa tržišta i kad je berza u konstantnom padu, kupovina akcija može biti dobra investicija. Akcije su sada na dosta niskom nivou, a smatram da postoji mogućnost da u drugoj polovini godine dostignu apsolutni minimum. Oporavak će trajati tri godine. A, svi oni koji mogu toliko da izdrže, pri tom su spremni da rizikuju i imaju višak sredstava iz poslovanja, sada imaju šansu da zarade više nego na štednji. Uslov je da imaju ispravne procene.
Šta nameravate sa „Alfaplamom"?
„Amasis", firma koja je članica „Alko grupe", kupila je 24,3 odsto akcija „Alfaplama", i tu ćemo stati. Pozvali smo još nekoliko firmi da kupe akcije kako bismo na taj način imali značajan vlasnički udeo. Razgovaraćemo sa rukovodstvom „Alfe" o proširenju proizvodnog programa, jer je uz racionalizaciju i konsolidaciju preduzeća, uprkos krizi, potrebno razmišljati o daljem razvoju. Pored ovih motiva postoji još jedan: „Alko grupa" je vlasnik „Koštane", fabrike obuće, koju je kupila u stečaju i koja je odmah pored „Alfaplama". „Alfaplamu" je za dalji razvoj i širenje potreban prostor, a to upravo dobijamo od „Koštane" koja ima 20.000 kvadratnih metara.
Paralelno ste kupovali i akcije Privredne banke Beograd?
Da, tu smo kupili oko tri odsto akcija, jer smatramo da su cene kod većine banaka - AIK, „Agrobanke", „Jubmes" i još nekih - nerealno niske, a verovatno će biti još niže. U Privrednu banku Beograd smo ušli kao mali investitor računajući na zdravu aktivu i dobru tržišnu poziciju banke. Jednostavno, kupovinom akcija dobijate dividendu i vlasništvo, ako ništa drugo, uvek postoji šansa da akcije ponovo prodate.
Nameravate li da kupujete akcije još nekih firmi?
Interesantne su nam akcije još nekoliko banaka i preduzeća. Ne možete, međutim, biti svuda prisutni, morate sačuvati novac za tekuće poslovanje i eventualni rizik od nemogućnosti naplate. Napravićemo disperziju, odnosno portfelj, videti šta vredi i dokle treba rizikovati. Uostalom, mi nismo investiciona, već smo proizvodna grupacija. Nemamo nameru da prodajemo naša preduzeća, već da ih reorganizujemo, tržišno ojačamo i regionalno proširimo.
Da li sve ovo znači da vas svetska kriza i ne pogađa?
Veliki problem je likvidnost koja u poslednjih mesec dana kod mnogih privrednika sa kojima radimo dramatično pada. Mnogi čak upadaju u potpunu blokadu. Kriza nas je zadesila u trenutku nezavršene tranzicije, sa petogodišnjim precenjenim dinarom koji nije imao pokriće u proizvodnji i izvozu. Podsticali smo uvoz, a danas novac može doneti jedino izvoz, koji je samo 20 odsto od bruto nacionalnog dohotka, sa tendencijom pada zbog smanjene tražnje, a minimum za normalan rast je 70 odsto!
Naša mala prednost je što imamo preduzeća u nekoliko oblasti, što znači da smo donekle diverzifikovali rizik. Sva preduzeća su proftabilna i svaka firma radi za sebe. Do danas nijedna nema ozbiljnije problem, ali ih očekujemo.
Očekujete li smanjenje profita?
Profit sigurno neće rasti. Očekujemo pad tražnje, kupovne moći i standarda i obima proizvodnje. Sada je najveći zadatak smanjiti rizik od gubitka i sačuvati preduzeća. Ove godine planiramo investicije od 20 miliona evra, da zaokružimo investicione cikluse i da se koncentrišemo na konsolidaciju. Nadamo se da ćemo u tome uspeti. Razlog za umereni optimizam vidim u tome što smo bili oprezni i što smo na vreme racionalisali sve troškove, a i nismo zaduženi.
Firme kojima upravlja Miroljub Aleksić
„Pionir" Subotica, Beograd, Paraćin, Temerin; „Hisar" Prokuplje; „Tipoplastika" Gornji Milanovac; Hoteli: Aranđelovac, Šabac, Zlatibor, Novi Sad, Vrnjačka Banja; „Kobeks eksport-import" Beograd; „Amasis", Beograd; „Naš stan" Beograd; „Koštana" i FOS Vranje; „Autopromet" Niš; „Intersilver", Beograd-Zemun; „Jugotehna"; „A Broker"
