Izvor: B92, Tanjug, 19.Jan.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Moguć i rebalans budžeta
Beograd -- Srbijagas je danas zatražio povećanje cene gasa, a odluku o poskupljenju doneće Vlada Srbije pošto je razmotre Ministrastvo finansija i Agencija za energetiku.
Bajatović nije kazao koliko je povećanje cene gasa traženo
"To pitanje će se u narednim danima razmatrati i u ovom trenutku nemamo konačnu odluku. Tek pošto predlog bude razmotren od strane Agencije i Ministarstva finansija, vlada će doneti, eventualnu, odluku o poskupljenju gasa", rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, međutim, smatra da je povećanje cene gasa u uvom trenutku neprihvatljivo.
"Neprimereno je da sada, kada gasa nema dovoljno i kad većina privrednih preduzeća stoji, gas još i poskupi", obrazložio je stav Ministarstva ekonomije.
Dinkić je rekao da problem poslovanja Srbijagasa treba rešiti zaduživanjem kod poslovnih banaka i dodao da država treba da obezbedi sredstva koja će omogućiti likvidnost Srbijagasu.
Dušan Bajatović je kazao da je na današnjem sastanku u Vladi Srbije dogovoreno uvođenje automatizma u obračun cene gasa, koji će biti vezan za kurs dinara u odnosu na dolar.
Srbijagas je 15. oktobra prošle godine povećao cenu gasa za individualne potrošače za 60 odsto, a za potrošače koji su greju preko toplana za 37 odsto. Da bi ublažila efekat velikog povećanja, koje je posledica povećanja cene uvoznog gasa iz Rusije, vlada je odlučila da potrošači plaćaju 62,5 odsto iznosa računa odmah, a ostatak za šest meseci.
Ni Srbijagas ni vlada očigledno nisu našli način da finanasiraju tekuću nabavku gasa, pa je Srbijagas zapao u dugove, zbog kojeg je već uzeo kredit od 92 miliona evra, a to je i jedan od razloga za traženje novog poskupljenja.
Kako je Bajatović kazao, Srbijagas ne može dalje trpeti ovakve gubitke na supstanci, moramo shvatiti da gas koji će dolaziti mora biti plaćen".
Prema njegovoj proceni, jedna mogućnost je da vlada iznađe dodatna sredstva i proba da subvencioniše direktnu potrošnju i kreditna zaduženja Srbijagasa, dok je druga - korekcija cena.
"Kada se za to u budućnosti stvore uslovi, jednom mesečno će biti uskljađivanje cene gasa u Srbiji sa cenom tog energenta na svetskom tržištu i svako će unapred moći da izračuna koliko je gasa potrošio i koliko treba da za to plati", kazao je on.
Direktor Srbijagasa je podsetio da će to preduzeće u januaru morati da se zaduži za 92 milona dolara i da na gubitke tog preduzeća utiču četiri stavke. On je precizirao da su to gubici po osnovu kursnih razlika koji su u poslednja dva meseca prethodne godine iznosili 4,2 milijarde dinara, što je nešto preko 50 miliona dolara.
„Cena gasa je obračunata po kursu 51 dinar, sada je dolar 71 dinar i to je generisalo gubitke od 50 miliona dolara", objasnio je Bajatović.
Prema njegovim rečima, druga važna stavka u tekućoj nelikvidnosti Srbijagasa je nemogućnost da se u punoj meri naplati sve ono što je fakturisano, treći faktor je odloženo plaćenje stanovništva za šet meseci, dok je četvrti izvor gubitaka to što je Srbijagas bio prinuđen da uvozi interventne količine gasa, koje je morao da plaća unapred.
„Cena interventno uvezenog gasa zaključno sa 24. januarom, pošto je plaćano unapred, iznosiće oko 23 do 24 milona dolara", precizirao je direktor Srbijagasa.
Bajatović je rekao da bi ruski gas preko Ukrajine mogao da potekne danas jer obe zemlje imaju i politički i ekonomski interes da se na ovu krizu što pre stavi tačka.
On je naveo da će od trenutka kada krene protok gasa, stanje u Srbiji biti normalizovano za 72 sata.
Bajatović je najavio i da će do početka sledeće grejne sezone skladište gasa u Banatskom Dvoru biti potpuno tehnički osposobljeno.
AERS: Nafta u 2008. po 50 dolara, gas jeftiniji za 20 odsto
Predsednik saveta Agencije za energetiku Ljubo Maćić je ocenio je da bi ove godine Srbija mogla plaćati naftu oko 50 dolara, dok bi prosečna godišnja uvozna cena gasa mogla biti za najamnje petinu niža nego u 2008. godini.
"Globalna privredna recesija i smanjena tražnja za naftom će očigledno potrajati i sve prognoze govore da će cena nafte u 2009. godini biti između 40 i 60 dolara za barel", kazao je Maćić.
Prema njegovim rečima, tolikoj ceni nafte odgovara cena prirodnog gasa od ispod 250 dolara za 1.000 kubnih metara, a ta bi cena mogla da važi od jula 2009. godine.
"Da nije aktuelne krize u snabdevanju gasom, moglo bi se komotno reći da će za Srbiju u pogledu uslova obezbedjenja energenata, 2009. godina biti znatno povoljnija nego prethodna, jer će uvoz, bez zavisnih troškova, za naftu i gas biti manji za čitavih oko milijardu evra", naglasio je Maćić.
On je dodao da ima nekih najava da bi cene gasa mogle da se formiraju nezavisno od cena nafte, ali prema njegovoj oceni dosadašnji model po kojem se cena gasa za sledeći kvartal utvrdjuje na osnovu cene tri derivata nafte iz prethodnih devet meseci, neće se skoro promeniti.
Maćić je, podsetio da se ukupni troškovi javnog preduzeća Srbijagas, na osnovu kojih se formira krajnja cena gas u Srbiji, zavise i od kursa dinara prema dolaru.
"Zbog rasta dolara od oktobra, cena koju plaćaju kupci, a koja je tada utvrđena, znatno je niža od troškova koje ima Srbijagas i taj manjak u bilansima tog preduzeća mora biti nadoknađen u 2009. godini, pa sve te veličine, pored uvozne cene, biće osnova za cene gasa tokom ove godine", kazao je on.
Prema rečima Maćića trenutna energetska kriza, ukoliko se brzo okonča, ne bi trebalo dodatno nepovoljno da utiče na snabdevanje potrošača svim energentima tokom 2009. godine, ali bi Srbija pre sledeće zime trebalo da sanira neposredne posledice krize i da se prilagodi nastalom stanju na najbolji mogući.
U neposredne posledice, kako je rekao spadaju: povećani troškovi interventnih nabavki gasa, rada elektroenergetskog sistema zbog neplaniranog povećanog koriščenja najskupljih kapaciteta, šteta na opremi nastalih preopterećenjima, održavanja zbog dužeg rada u graničnim režimima, kao i štete kod kupaca gasa.
"Toplane imaju manje dodatne operativne troškove zbog korišćenja mazuta, ali i niže troškove primarne energije, jer je mazut trenutno jeftiniji od gasa", kazao je Maćić.
On je naglasio i da je trenutna energetska kriza pokazala koliko je važna rezerva, a naročito u sistemu koji je vezan za jedan izvor snabdevanja.
"Postao je očigledniji i značaj postojanja drugog pravca snabdevanja, kao i obezbeđenja neke vrste garancija da će skladište gasa u Banatskom Dvoru, kao element Sporazuma sa Rusijom, u neophodnoj meri, dugoročno biti na raspolaganju potrošačima u Srbiji", rekao je direktor ARES-a. .
