Izvor: Večernje novosti, 15.Apr.2013, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tabaković: Kriza neće otvoriti trezor

OVO je, i po definiciji, nezavisna institucija, čiji cilj je održanje stabilnosti cena i finansijskog sistema. To znači da savete saslušamo, sugestije razmotrimo, ali pritiske ne trpimo. NBS ne razmišlja o promeni režima deviznog kursa i ostaje posvećena režimu ciljane inflacije i rukovođeno-fluktuirajućeg kursa.U razgovoru za „Novosti“, guverner NBS Jorgovanka Tabaković ovako odgovara na pitanje - postoje li pritisci da se uvede fiksni kurs. Ona kaže da je cilj široke javne rasprave, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koja će uskoro biti organizovana, da stručnjaci, ekonomisti i bankari iznesu svoje mišljenje o različitim režimima deviznog kursa:- Mislim da je većina stručne javnosti u Srbiji svesna prednosti sadašnje politike deviznog kursa. Moram da kažem da nije bilo pritisaka da se to promeni.* Može li se zadržati stabilan kurs dinara i makroekonomska situacija ukoliko u našu državu uskoro ne stigne neka veća strana investicija? - Sada je već izvesno da će ova godina, po pitanju stranih direktnih investicija, biti daleko uspešnija nego 2012. Osim započetih investicija, već postoje i brojne najave novih stranih ulaganja, čemu u znatnoj meri doprinosi i postignuta makroekonomska stabilnost i pad premije rizika zemlje, kao rezultat mera monetarne politike i fiskalne konsolidacije. Naša očekivanja su da će se ove godine neto strane direktne investicije kretati oko jedne milijarde evra, što je znatno više u odnosu na prethodnu godinu.BANKE PLAĆAJU KAZNE ZBOG TUŽBI GRAĐANA * Na šta se građani najviše žale, kada podnose prigovore protiv banaka? U toku 2012. godine korisnici su na rad banaka uputili ukupno 1.513 obaveštenja s prigovorima, od čega se najviše odnosilo na kredite (61 odsto), tekuće račune (17) i platne kartice (12). U prvom tromesečju ove godine korisnici su na rad banaka uputili ukupno 290 obaveštenja s prigovorima, od čega se najviše odnosilo na kredite (53 odsto), tekuće račune (18) i platne kartice (16 odsto). U toku prošle godine NBS je novčano kaznila i izrekla mere dvema bankama, dok su u prvom tromesečju ove godine mere izrečene jednoj banci.* Jeste li dobili odgovor iz Vlade na predlog da se cene, isplata plata i penzija planiraju na duži rok?- Po pitanju rasta regulisanih cena imamo redovne kontakte sa Vladom. Svakako je potrebno obezbediti znatno veći stepen predvidivosti ovih cena. To nije od koristi samo NBS u sprovođenju monetarne politike, već je veoma važno i privredi radi boljeg planiranja troškova proizvodnje. Kad je reč o platama u javnom sektoru i penzijama, Vlada je fiskalnom strategijom jasno definisala pravilo njihove korekcije i sigurni smo da će se toga i nadalje pridržavati.* Koliko će poslednji potezi oko cena hrane i uvođenje „socijalne korpe“ doprineti ostvarivanju ciljane inflacije? - Time će se, svakako, ubrzati proces pada inflacije koji smo i ranije najavljivali, ali bi i nezavisno od toga svakako došlo do vraćanja inflacije u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do oktobra ove godine.* Stručnjaci najveće investicione banke J. P. Morgan pohvalili su vaš rad kao guvernera. Međutim, oni iznose prognozu da će inflacija u Srbiji dostići sedam do osam odsto, što je mnogo više nego što vi pominjete...- Pohvale su dobrodošle i na njih reagujem ljudski - prijaju mi. Ali su građanima Srbije i meni najznačajniji rezultati. Prognoze različitih institucija se mogu razlikovati, zavisno od polaznih pretpostavki, i tu nije ništa sporno. Činjenica da je u poslednjih pet meseci prosečna mesečna inflacija iznosila 0,1-0,2 odsto učvršćuje nas u uverenju da će se inflacija u toku ove godine, preciznije do oktobra, vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Razlog što je međugodišnja inflacija u martu i dalje dvocifrena je taj što su u njenom obračunu i dalje prisutna visoka prošlogodišnja poskupljenja. Međutim, kako ta poskupljenja budu izlazila iz njenog obračuna, tako će i međugodišnja inflacija biti u snažnom padu.* Još na Forumu na Kopaoniku, ministar Mlađan Dinkić je pomenuo da će sa vama razgovarati o spuštanju referentne kamatne stope kako bi i privreda, poput države, mogla jeftinije da se zadužuje. Kakav je epilog?- Dinarske kamatne stope u Srbiji na duže staze mogu pasti tek kada se inflacija stabilizuje na niskom nivou. Poslednjih meseci smo videli da je upravo pad inflatornih pritisaka, pre svega, zbog stabilizacije kursa, doveo do znatnog pada kamatnih stopa na trezorske zapise, i to čak za oko četiri procentna poena. Upravo je restriktivna monetarna politika dovela do takvih kretanja.* Dokle se stiglo sa pronalaženjem rešenja za građane koji su se zadužili u švajcarskoj valuti? - NBS ima obavezu da pomogne u iznalaženju rešenja kojima bi se otplata kredita indeksiranih u švajcarskim francima učinila urednijom. To je interes i banaka i građana, jer su u ovom slučaju, osim nespornih elemenata lične odgovornosti svakog korisnika kredita, prisutni i elementi svojevrsne finansijske „elementarne nepogode“. Problem je kompleksan i nijednog trenutka nije dolazila u obzir opcija da se budžet dodatno optereti po ovom osnovu. To pitanje rešavamo u saradnji sa bankama, udruženjima građana, pratimo postupanje sudova, svetsku praksu, dešavanja u Evropskoj centralnoj banci.* Upravo je rešen slučaj RbV, ima li još spornih banaka... - NBS aktivno radi na preduzimanju mera pojačane kontrole bankarskog sektora Srbije. Uz kontinuirano praćenje finansijskog stanja i pokazatelja svih banaka u sistemu i planirane neposredne kontrole, NBS je intenzivirala kontrolu u svim bankama u kojima postoji određeni nivo rizika i u kojima struktura vlasništva može da izazove probleme u kontroli rada upravnih i izvršnih odbora od strane vlasnika, odnosno akcionara. Identifikovane su banke čije bi dalje poslovanje moglo da ugrozi stabilnost finansijskog sistema. Kao posledica toga došlo je do oduzimanja dozvole u slučaju dve banke - Nove Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine. S druge strane, identifikovane su oblasti visokog i srednjeg rizika u poslovanju pojedinih banaka i upravo te oblasti su predmet pojačanog praćenja i kontrole od strane NBS.* Da li je neka strana banka nedavno tražila dozvolu za ulaz na srpsko tržište?- Do danas nijedna strana banka nije podnela zvaničan zahtev NBS za dobijanje dozvole za rad. Ali, razgovori o tome su u toku sa dvema bankama.* Kako Srbija stoji sa deviznim rezervama? Ima li opasnosti da se trezori otvore za troškove za koje nisu predviđeni?- Tekući nivo deviznih rezervi od 11,8 milijardi evra je više nego dovoljan da obezbedi eksternu solventnost države. NBS devizne rezerve isključivo koristi za potrebe servisiranja stranog duga i obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja deviznog tržišta i nema nikakve opasnosti da se, kako kažete, „trezori otvore“ za svrhe za koje nisu predviđeni. Uloga NBS je da obezbedi adekvatan nivo deviznih rezervi, jer one predstavljaju indikator kvaliteta ekonomske politike i osiguranje od potencijalnih rizika, što utiče na poverenje investitora, međunarodne javnosti, a samim tim i na kreditni rejting zemlje i troškove budućeg zaduživanja privrede i građana.

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Tabakovićeva: Bez promene režima