Izvor: Glas javnosti, 29.Maj.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svinje bile pola, a sada su dva evra
BEOGRAD - Zbog nekoliko poskupljenja svinjskog mesa za kratko vreme, njegova cena se približila ceni junetine i u pojedinim privatnim mesarama juče je kilogram buta koštao od 420 do 459 dinara, a junećeg od 460 do 489 dinara. Pre samo godinu dana svinjetina je bila bar 50 odsto jeftinija, pa je drastičan skok cena naterao Ministarstvo poljoprivrede da razmotri mogućnost interventnog uvoza mesa. Pre toga, kako kaže Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, mora da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << uradi ozbiljna analiza šta je uzrok poskupljenja mesa i koji su načini da se situacija stabilizuje.
U slučaju da to ministarstvo ipak pribegne interventnom uvozu, takav zahtev moralo bi da odobri Ministarstvo trgovine. Klaničari, međutim, upozoravaju da je svinjsko meso moralo da poskupi i da je njegova cena prošle godine bila nerealno niska jer je cena žive vage tovljenika na tržištu, i pored skupe stočne hrane, bila od 40 do 80 dinara, zbog čega su proizvođači gomilali gubitke. Pošto su videli da im taj posao ne donosi zaradu, mnogi uzgajivači su „ugasili“ obore, a zbog manje ponude svinja danas je njihova cena po kilogramu od 130 do 160 dinara.
Momir Jovanović, predsednik grupacije klaničara u Privrednoj komori Srbije, smatra da ako cena tovljenika nastavi da raste, i domaći klaničari moraće da uvoze svinje. „Broj priplodnih tovljenika smanjen je za oko 60.000 jer su uzgajivači tokom prethodnih godina sa cenom od 50 do 60 dinara samo stvarali gubitke. Poskupljenje je bilo neminovno, ali bi bilo niže da je država preko robnih rezervi otkupljivala od farmera svinje“, kaže Jovanović.
IZVOZ JUNADI
Klaničari tvrde i da se neosnovano digla tolika prašina oko poskupljenja svinjskog mesa jer je i junetina u poslednje vreme skočila za oko 10 do 15 odsto. Ipak, tu je situacija mnogo bolja jer je odnedavno dozvoljen i izvoz živih junadi, što utiče na očuvanje stočnog fonda i stabilizaciju cena.
Da bi se stabilizovala cena mesa u Srbiji, dodaje on, mora organizovano da se pristupi proizvodnji u agraru i da država omogući povoljne kredite za proizvođače. Jovanović upozorava da treba raditi i na otklanjanju barijera za izvoz našeg mesa jer je to jedan od načina da uzgajivači u slučaju velike ponude i niske cene ekonomsku računicu nađu u proizvodnji za inostranog kupca. „ Međutim, iako je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini u okviru CEFTE, pojedine zemlje ga krše, pa se na uvoz našeg mesa u BiH plaćaju carine i prelevmani, dok za ulazak na tržište Hrvatske postoje vancarinske barijere“, upozorava Jovanović.
Rajko Latinović, direktor „Imesa“, smatra da onaj ko dobro misli svojoj zemlji i zdravlju naroda ne treba da dozvoli uvoz mesa, osim eventualno ako je reč o istom kvalitetu mesa kao što je naše, ali je tada i cena ista kao i u našim prodavnicama.“U suprotnom, to može da koristi samo uvozničkom lobiju“, tvrdi Latinović. Po njemu, stabilizacija cena i možda čak njihovo vraćanje unazad može da se očekuje tek po berbi kukuruza ako godina bude dobra. „Cene ne bi trebalo na silu da se vraćaju nazad jer do sadašnje situacije na tržištu ne bi ni došlo da prošle godine nisu tovljenici otkupljivani po samo 60 dinara“, kaže Latinović i dodaje da trgovinski lanci treba da formiraju realnu maloprodajnu cenu.
