Izvor: Politika, 16.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski samit u Srbiji
Naša zemlja, posle visokorazvijenih država, prva dobila organizaciju značajne međunarodne konferencije
Srbija će 2009. godine biti domaćin Svetske konferencije kanala i unutrašnjih plovnih puteva (WCC), odlučeno je na nedavno održanoj konferenciji u Betlehemu, u Pensilvaniji (SAD). Ovaj značajni skup trebalo bi da bude održan u poslednjoj nedelji avgusta ili u prvoj nedelji septembra 2009. godine, a domaćini će biti Beograd, Novi Sad, Zrenjanin i Kladovo. Procene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručnjaka koji su najzaslužniji za organizaciju ovog važnog događaja u nas jesu – da bi konferencija mogla biti veoma važna za razvoj privrede u regionu srednjeg Podunavlja, ukoliko se iskoristi na pravi način.
Konferencija će okupiti najvažnije stručnjake i poslovne ljude sveta koji se bave razvojem mreže kanala i unutrašnjih vodnih puteva.
Organizaciju skupa Srbija je dobila neočekivano, a zahvaljujući zalaganju Ivana Dulića i firme CMT, koja je sarađuje sa Krstom Paškovićem, nautičarem i autorom master plana "Propeler Dunava". Naša zemlja je zahvaljujući ovim ljudima predstavila bogatstvo vodenih puteva u slivu Dunava i sistema Dunav–Tisa–Dunav, kao najveće u Evropi i nedovoljno poznate svetskoj javnosti, što je na kraju i odlučilo. U glasanju smo pretekli – Finsku.
Pašković ističe da je zasluge za dobijanje konferencije imao i Dejvid Edvrads Mej, Englez koji godinama živi i radi u Francuskoj.
– Veoma je važno naglasiti da smo mi prva zemlja koja je posle visokorazvijenih država (SAD, Kanada, Francuska, Belgija, Švedska i Velika Britanija) dobila organizaciju jednog ovako značajnog skupa. Međutim, našim skromnim lobiranjem, koje traje još od momenta kada smo pri Evropskom parlamentu predstavili projekat "Propeler Dunava" koji zapravo predstavlja srednje Podunavlje, ostvaren je značajan pomak u predstavljanju Srbije – istakao je Pašković. Očigledna je namera razvijenih zemalja, koje u nautičkoj industriji obrću milijarde evra, da mrežu plovnih puteva prošire na srednje Podunavlje, pa je konferencija dobra prilika za razvoj celog regiona.
Prema Paškovićevim rečima, argumenti na osnovu kojih je dobijena organizacija ovog skupa su značajni objekti u sistemu Dunav–Tisa–Dunav. U njih spadaju prevodnica kod Bečeja koju je projektovao čuveni Ajfelov biro, Staparska prevodnica, poznata po nekoliko vekova starom mlinu u blizini, zatim Bezdanska prevodnica, gde je prvi put korišćen cement u hidrogradnji, kao i hidroenergetski sistem Kladovo i Prahovo. Osim toga, veliki udeo u dobijanju organizacije ove manifestacije imaju i arheološki lokaliteti Viminacijum, Lepenski vir i Vinča, koji bi u budućnosti trebalo da postanu magnet za turiste.
Pašković kaže da je veoma važno da ovim projektom rukovode i koordiniraju iskusni i stručni ljudi, kako se ovakva šansa ne bi upropastila.
– Ova konferencija može da izazove lančanu reakciju, jer stanovnici Podunavlja imaju šansu da naprave dobar posao. Formiran je Inicijativni odbor u koji su pozvane firme i pojedinci, odnosno donatori i sponzori, koji će doprineti da prirodno bogatstvo koje imamo usmerimo na dobrobit našeg stanovništva. Takođe, ovo je dobar povod da se istorijski vredne lokacije, poput bezdanske, staparske i Ajfelove prevodnice, zatim Viminacijuma, Lepenskog vira i Vinče, do 2009. godine pripreme i urede kao specifične turističke destinacije. Ovako pripremljena i obrađena ponuda trebalo bi da ima velike i dalekosežne posledice i za buduće generacije – naglasio je Pašković izrazivši očekivanje da će se u organizaciju konferencije uključiti i svetske organizacije koje se bave ovom problematikom.
Sve u svemu, plovni rečni putevi u Srbiji, mogli bi u predstojećem periodu da postanu jedan od najznačajnijih turističkih proizvoda naše zemlje.
Na skupu će biti reči o obnovi, proširivanju i privođenju nameni postojećih kanala i ostalih vodenih puteva, a jedna od najvažnijih tema biće razvoj male privrede u nautičkom turizmu, koji je jedan od najprofitabilnijih vidova turizma. Osim toga, razmatraće se i prostorno uređenje priobalja i infrastrukture, kao i potencijali za grinfild investicije.
M. Brašanac
[objavljeno: 16.12.2006.]
