Izvor: Politika, 08.Okt.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski rat moneta
Zbog krize mnogo ljudi ostaje bez posla i nije trenutak da jedni drugima okrećemo leđa – ovim rečima je Robert Zelik, predsednik Svetske banke, komentarisao namerne pokušaje pojedinih zemalja da oslabe svoje valute kako bi povećale izvoz i naškodile susedima
Od specijalnog izveštača
Vašington, 8. oktobra – Uzrok međunarodnih tenzija, prema oceni predsednika Svetske banke Roberta Zelika, u narednom periodu biće opasnost od monetarnog – rata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Na pitanje novinara da objasni upotrebu ovako teških reči, prvi čovek ove međunarodne finansijske organizacije odgovara da kad god je nezaposlenost na tržištu velika, postoji rizik od drugih tenzija.
– Taj rizik mi sada vidimo u raspravama o valutama. Razvijene zemlje su ublažavale, odnosno relaksirale monetarne politike. Dok su, sa druge strane, neke zemlje u razvoju morale da deluju restriktivno u vreme krize. Neki su i žrtvovali svoje valute kako bi podstakli izvoz. I sve to sad izaziva međunarodne tenzije – objašnjava Zelik.
Povod za ovakvu izjavu, prema nezvaničnoj oceni učesnika godišnje Skupštine MMF-a i Svetske banke, jeste to što neki ekonomski stručnjaci (među njima i nobelovac Pol Krugman) već dugo optužuju Kinu da namernim slabljenjem svoje nacionalne valute (juana) pokušava da poveća izvoz, a visokim carinama oteža uvoz i time mnoge zemlje uvlači u monetarni rat. Jer, poslednjih nedelja Japan, Južna Koreja i Brazil namerno su intervenisali na tržištu kako bi sprečili rast svojih valuta.
Znači li to da nas očekuje nova verzija „Plaza sporazuma”, pitali su novinari. Podsećanja radi, 1985. godine grupa sedam industrijski razvijenih zemalja postigla je sporazum da koordinirano oslabi američki dolar prema nemačkoj marki. Istorija je pokazala da je njihova inicijativa bila uspešna.
Međutim, prema oceni Roberta Zelika, novi „Plaza sporazum” nije rešenje. Bolje je pravilo, objašnjava, upravljati rizicima i smanjiti tenzije. Od 1985. godine, mnogo stvari se promenilo.
– Prvo, sada imamo više različitih igrača, među njima i nekoliko novih. Za razliku od 1985. kada je takvu odluku donela grupa „G7”. I drugo, usred smo veoma teške ekonomske krize. A to dodatno doprinosi napetosti – objašnjava Zelik i dodaje da je istorija pokazala da nekome ne može biti dobro ako je svima oko njega loše.
Trebalo bi da budemo svesni negativnih posledica koje naša politika može da ima po druge, poručuje. Zbog krize i dalje mnogo ljudi širom sveta ostaje bez posla i zato sada nikako nije trenutak da jedni drugima okrećemo leđa. Tačnije, sad je trenutak da se okrenemo jedni prema drugima, sugeriše Zelik. Niske referentne kamatne stope, preko kojih pojedine centralne banke obezvređuju nacionalne valute, ne mogu da traju doveka, podseća predsednik Svetske banke.
– Kreatori takve monetarne politike to bi trebalo da imaju na umu. I da znaju šta zbog toga kasnije može da im se dogodi – poručio je Zelik i dodao da to može da ima posledice na smanjenje štednje, ali i pad tražnje za državnim obveznicama.
I njegov kolega Dominik Stros-Kan takođe misli da je svetska ekonomija postala prevelika i preširoka da bi „Plaza sporazum”, mogao da deluje. Zato, prema njegovoj oceni, nije vreme za sporazum o valutama.
To će nesumnjivo biti jedna od ključnih tema trodnevnog zasedanja MMF-a i Svetske banke jer postoji zabrinutost da neke zemlje tendenciozno obaraju svoje nacionalne valute na račun drugih. Zvaničnici ove dve važne svetske finansijske institucije, od kojih je jedna zadužena za monetarnu i fiskalnu, a druga za razvojnu politiku, obećali su da će nastojati da smire strasti na valutnim tržištima. Ali da to neće činiti formalnim putem, odnosno potpisivanjem sporazuma. Jedno od predloženih rešenja jeste da se preko grupe uticajnih zemalja „G17” koordiniraju monetarne politike.
Anica Nikolić
objavljeno: 09/10/2010
.jpg)
