Izvor: S media, 12.Okt.2009, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetske centrobanke sve više odbacuju dolar
Centralne banke u svetu, koje trenutno drže rekordne devizne rezerve, sve više koriste evro i jen, a odbaciju dolar i tako dodatno ugrožavaju američku valutu nakon najvećeg pada njene vrednosti tokom poslednja dva kvartala u gotovo dve decenije.
Devizne rezerve u svetu povećane su tokom poslednjeg tromesečja za 413 milijardi dolara, što je najviše od 2003, na 7,3 biliona dolara, objavila je američka agencija Blumberg.
Britanska finansijska grupacija "Barkliz >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kapital" je saopštila da su u tromesečju zaključno sa junom države koje beleže pad vrednosti nacionalne valute uložile 63 odsto nove gotovine u evro i jen, što je najveći procenat u istoriji i predstavlja povećanje od 80 milijardi dolara.
Svetski lideri ispunjavaju ranije pretnje da će se odreći dolara dok istovremeno administracija predsednika SAD Baraka Obame pokazuje spremnost da toleriše slabost "zelene valute" u pokušaju podsticanja izvoza i razvoja privrede, sve do stepena dok to ne počne da destimuliše američke kreditore, ocenjuje Blumberg.
Prelazak na druge valute upućuje na to da u skorije vreme neće doći do oporavka dolara, koji je u poslednjih šest meseci oslabio za 10,3 odsto, što je najveći pad u dva kvartala od 1991. godine.
"Centralne banke u svetu su sve ozbiljnije u pogledu diverzifikacije (deviznih rezervi), dok su u prošlosti o tome samo pričale. Izgleda da se one stvarno odriču dolara", izjavio je glavni američki strateg za valute u američkoj filijali banke "Barkliz", Stiven Inglander.
Udeo dolara u novim svetskim deviznim rezervama je pao sa prosečnih oko 63 odsto u 1999. na sadašnjih 37 odsto. Inglander je u izveštaju istakao da je taj trend "ubrzan" u trećem tromesečju, kao i da će u narednih nekoliko meseci biti nastavljen proces diverzifikacije.
Zemlje u razvoju su verovatno prodavale svakog meseca počev od marta oko 30 milijardi dolara za evre, jene i drugu valutu, navodi se u izveštaju analitičara Benk of Amerika - Meril linč.
Bekstvo u evro i druge valute nije toliko posledica želje investitora da kupe baše te novčane jednice, koliko želje da se reše dolara, tvrdi Fabricio Fiorini ekspert jedne finansijske kompanije iz Milana.
Američka valuta je izložena velikom pritisku i zbog toga što Ministarstvo finansija SAD prodaje rekordne iznose duga da bi pokrilo deo budžetskog deficita od 1,4 biliona dolara u fiskalnoj 2009. godini koja je završena 30. septembra, tvrde analitičari na čije mišljenje se poziva Blumberg.
Indeks dolara, koji prati kretanje te valute u odnosu na evro, jen, britansku funtu, kanadski dolar, švajcarski franak i švedsku krunu, pao je prošle nedelje na 75,77 poena, što je najniži nivo od avgusta 2008. i predstavlja značajan pad u odnosu na maksimum od 89,624 poena koji je zabeležen 4. marta ove godine.
Današnja vrednost indeksa dolara prema korpi šest drugih jakih valuta od 76,489 je samo šest poena iznad rekordnog minimuma tog pokazatelja iz marta 2008.
Predstavnici velikih svetskih kompanija i zvaničnici mnogih zemalja su, inače, počeli sve učestalije da se žale na štetne posledice koje izaziva sve slabiji dolar.
Tako je, naprimer, izvršni podpredsednik najveće japanske autokompanije "Tojote", Jukitoši Funo, nazvao jačinu jena "bolnom", dok je operativni direktor najvećeg svetskog proizvodjača komercijalnih aviona, "Erbasa", Fabris Brežije, izjavio da rast vrednosti evra prema dolaru, od 11 odsto u proteklih šest meseci, "predstavlja izazov".
Privrede Japana i Evrope zavise od izvoza, koji postaje skuplji kako pada vrednost dolara. Predsednik Evropske centralne banke, Žan-Klod Triše, izjavio je 8. oktobra u Veneciji da je sklonost američkih vlasti jakom dolaru "izuzetno važna u sadašnjim uslovima".
Britanska štampa je, medjutim, prošle sedmice ocenila da je privrženost američke administracije politici "jakog dolara" samo "verbalna" i da je, ustvari, osetnije slabljenje "zelene novčnice" u interesu SAD koje na taj način žele da povećaju konkurentnost nacionalne privrede i "ispeglaju" ogroman trgovinski deficit.
