Izvor: B92, 05.Mar.2011, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska kriza samo alibi za nerad
Beograd -- Svetska ekonomska kriza je poslužila kao odličan alibi za sve što se dešava ili ne dešava u zemlji, kaže Dušan Vujović, vodeći ekonomista u Svetskoj banci.
On dodaje da su reforme u poslednje vreme usporene pa sada stručnjaci i međunarodne institucije čekaju naše konkretne poteze.
"Vladi i NBS neće biti lako u narednom periodu, čak i ako dobiju jasan politički mandat da završe reforme i pokrenu privredni rast u Srbiji", smatra Vujović. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Na pitanje koliko je opravdan optimizam premijera imajući u vidu da je donedavno i sam opstanak Vlade dovođen pitanje, Vujović odgovara da "treba da postoji optimizam, ali on mora da bude utemeljen na jasnom cilju koji će da motiviše ljude".
Nije strašno ako ne prodamo Telekom
Komentarišući zaokret Vlade u priči o neophodnosti prodaje Telekoma, Dušan Vujović kaže da "izgleda da cela stvar oko prodaje Telekoma nije urađena najstručnije i da je tražena cena 1,4 milijarde evra možda nerealna u datim uslovima. Ali ja ne mislim da je to tragična greška. Ako prodaja ne uspe ili se od prodaje odustane, čak i u poslednji čas, to nije ništa strašno. Mali gubitak kredibiliteta verovatno neće uticati ni na rejting zemlje ni na suštinske performanse vlade, pogotovo ako su najvećim delom već obezbeđeni alternativni izvori finansiranja kroz suvereno zaduživanje".
"Činjenica je da je Vladi došlo i do političkih i do koncepcijskih razlika. Očekujem da će premijer ponuditi spisak konkretnih poteza i mera koje moraju da se sprovedu i način njihove realizacije u narednim nedeljama i mesecima. Idealan primer bi bio da, recimo, uputi poziv parlamentu da se u najkraćem roku (za nekoliko meseci) konačno završi giljotina propisa koji ugrožavaju privredni rast i obaraju kvalitet života ljudi", kaže on.
Vujović dodaje da ima smisla i pre toga pričati o stranim investicijama, ali napominje da u postojećim uslovima to nije lako raditi.
"Vi morate da vučete investitore za rukav, da ih provodite kroz lavirinte propisa i da im dajete razne povoljnosti (npr. subvenciju od 10.000 evra po novom radnom mestu) kao kompenzaciju za teže uslove. Da su ovi rizici niži i cena koju plaćamo bila bi niža. Na duži rok, cilj je da investitori sami dolaze a ne da ih specijalnim naporima dovodimo", objašnjava on.
Vlast obećava nisku inflaciju i stabilan dinar, a Vujović kaže da je "to dobro ako se ostvari na kvalitetan i održiv način, uklanjanjem žarišta inflacije, rastom produktivnosti i privlačenjem stalnog priliva kapitala poboljšanim uslovima za investicije".
"Strah me je, međutim, da će biti nastojanja da se kurs održi na ovom nivou čak i ako nisu zadovoljeni ovi uslovi. Ako tako bude ceh ćemo platiti na ćupriji, tj. posle izbora", naglašava on.
Vujović objašnjava da smo model precenjenog kursa imali smo na početku reformi i on je u tom trenutku svima odgovarao - potrošačima, državi i privredi u kojoj je tada dominirao uvozni lobi.
"Veliki priliv kapitala, doznaka, donacija i drugih sredstava iz inostranstva omogućio je održavanje precenjenog kursa. Vremenom situacija se izmenila. Precenjeni kurs i dalje odgovara potrošačima i državi, ali više ne odgovara privredi koja se postepeno okreće izvozu. Mnogo važnije, precenjeni kurs nije održiv u uslovima postepenog jenjavanja priliva kapitala i nedovoljnog rasta produktivnosti. Repo operacije, koje su privremeno povećale priliv kapitala, bile su dosta skup način da se malo odloži, ali ne i reši pitanje održivosti ovog modela", kaže on.
Dušan Vujović navodi i da treba da se bojimo dodatnih zaduživanja, "ali u širem kontekstu održivosti ukupne fiskalne pozicije na koju utiču ne samo dugovi već i nivo javnih rashoda i prihoda. Ako država ne može da reformiše i smanji troškove, racionalizuje administraciju, raširi poresku osnovu i poveća privredni rast, onda dopunsko zaduživanje nije realno. I obratno".
Vujović smatra da nam i pored brzog zaduživanja ne preti scenario Grčke. "Nemamo mi rejting Grčke (pre krize) da bi mogli to da zloupotrebimo prevelikim zaduživanjem države u zemlji i inostranstvu. Mi smo blizu gornje granice zaduženosti (45% BDP) i tu nema mnogo prostora za dopunsko formalno zaduživanje", kaže on.
On dodaje da je "mnogo veći problem je neformalno zaduživanje države kroz neplaćanje obaveza. To pokreće lavinu finansijske nediscipline koja, u kombinaciji sa sve većim neplaćanjem obaveza kojim se koriste velika preduzeća, proizvodi problem nelikvidnosti u celoj privredi. Ovaj problem je već dostigao ogromne razmere i traži hitno rešavanje".
"Država bi mogla da započne taj proces bilo tako što bi prvo platila sve svoje obaveze, a onda tako što bi organizovala proces razrešenja međusobnih potraživanja koja već remete ekonomske procese i privredni rast", kaže Vujović.
