Izvor: B92, 14.Sep.2009, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska kriza " godinu dana posle
Vašington -- Jedna od najvećih finansijskih institucija na Vol Stritu, "Liman Braders", bankrotirala je 15. septembra prošle godine, odnosno pre godinu dana.
Krah te kompanije potresao je bankare, zvaničnike i investitore i doveo do jednog od najvećih padova berzanskih indeksa u američkoj istoriji. Bankrotu "Liman Bradersa" prethodila je, nedelju dana ranije, 7. septembra, odluka američke vlade da nacionalizuje hipotekarne banke "Fredi Mek" i "Fani Mej" koje su držale >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gotovo polovinu svih stambenih kredita u SAD.
Ta dva kreditna džina došla su na ivicu bankrotstva jer su odobravala pozajmice milionima Amerikanaca bez provere da li oni mogu da ih vrate. Za nekoliko dana prošlog septembra, među investitorima i bankarima zavladala je panika. Vrednost akcija pala je 40 odsto, najveće banke poslovale su samo zahvaljujući pomoći država. Bila je to uvertira za svetsku finansijsku i ekonomsku krizu, najtežu od 1929. godine.
Krug se zavrteo. Ljudi su ostajali bez posla, kupovali manje, zbog male potražnje zaustavljala se proizvodnja. Nastupila je globalna kriza poverenja. Banke su počele sve manje da pozajmljuju, investitori su povlačili novac sa tržišta, a ekonomska aktivnost je usporena. Svet je ušao u recesiju. Američki Kongres je odobrio 12-cifreni spasilački paket, od 700 milijardi dolara, za koji je tadašnji predsednik Buš rekao da je "veliki jer je i problem veliki".
Danas, godinu dana kasnije, pojedine privrede se oporavljaju, ali je stopa nezaposlenosti i dalje visoka u mnogim zemljama. Globalna ekonomija počinje da se izvlači iz duboke recesije uz pomoć velikih vladinih intervencija koje se mere bilionima dolara.
Najveće svetske ekonomije potrošile su deset hiljada dolara po stanovniku boreći se sa finansijskom krizom u poslednjih godinu dana. Računica napravljena na bazi podataka koje je Međunarodni monetarni fond dao ministrima finansija Grupe 20 razvijenih zemalja, pokazuje da su najveće ekonomije ukupno potrošile deset hiljada milijardi dolara.
Agencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj u međuvremenu je zatražila strožu regulaciju globalnih finansijskih tržista, ocenjujući da je za finansijsku krizu odgovorna preterana deregulacija i nepotrebno preuzimanje rizika. Kriza u finansijskom sektoru dovela je do sve učestalijih poziva da država pomnije i oštrije reguliše banke i druge ustanove koje raspolažu novcem.
Jedna od dominantnih tema postala je i nagrađivanje čelnih ljudi u bankama i finansijskim ustanovama. Prevladava mišljenje da bi tzv. bonusi trebalo da se smanje a isplaćuju se tek ako se postigne dugoročniji uspeh u poslovanju. No, takve mere nije lako sprovesti, tvrde stručnjaci.
Mada se svi uglavnom slažu da je visokorizično ponašanje izuzetno dobro plaćenih bankara bilo jedan od glavnih uzročnika finansijske krize, oni muku muče da se usaglase oko toga na koji način regulisati ili ograničiti bonuse.
