Izvor: B92, 27.Dec.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska banka: Tromost institucija
Beograd -- Predstavnici Svetske banke u Srbiji upozoravaju na tromost državnih institucija kojom se usporava realizacija projekata dogovorenih sa tom institucijom.
Više od godinu dana Svetska banka je čekala srpsku vlast i administraciju da urade svoj deo posla, kako bi oko 200 miliona dolara bilo uloženo u četiri važna projekta u Srbiji, rekla je u intervjuu FoNetu visoka predstavnica beogradske kancelarije Svetske banke Vesna Kostić.
"Četiri projekta koje je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odbor direktora Svetske banke odobrio još u junu i julu mesecu 2007. godine u srpskom parlamentu su ratifikovana tek u septembru 2008", rekla je Kostićeva i dodala da je "čitava godina prošla u znaku pokušaja Svetske banke da srpski prlament dovede u stanje da ratifikuje te projekte važne za život građana Srbije".
Da ih je ranije ratifikovala, Srbija bi ranije i dobila novac kojim bi popravila lokalne puteve, uveliko bi koristila sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, dok bi Bor ranije dobio novac za razvoj privatnih preduzeća i životne sredine.
Jedan od tih projekata koji su mogli biti ranije realzovani odnosio se na uštedu energije i to prevashodno u školama, bolnicama i javnim ustanovama, rekla je Kostićeva i, kao primer, navela školu u Čonoplji, koja je nakon pomoći Svetske banke za 40 odsto smanjila potrošnju struje.
Na ratifikaciju, prema rečima Kostićeva, još čeka projekat kojim bi se poboljšalo davanje usluga na lokalnom nivou i to u školstvu, zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite.
Upitana kako objašnjava tromost srpske države, Kostićeva se odgovorila da su česti izborni ciklusi jedan od razloga neefikasnosti administracije, ali je pomenula i neažurnost zakonodavne vlasti.
Planovi za naredniu godinu
U narednoj godini, na proleće, trebalo bi u Svetskoj da banci bude odobren projekat vredan 388 miliona dolara za izgradnju dela koridora 10. To će biti najveći novac koji je od 2001. godine Svetska banka uložila u Srbiju.
"Svetska banka će u tom poslu predvoditi grupu sa još dve organizacije - Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Mi ćemo finansirati dve deonice tog puta, prema makedonskoj granici, od Leskovca do 20 kilometara pred makedonsku granicu. Tih preostalih 20 kilometara će finansirati država. Druga deonica koju ćemo finansirati je od Niša prema bugarskoj granici", rekla je Kostićeva.
Ona je istakla da su te pare obezbeđene i da je samo "pitanje kako će se Srbija organizovati i kojom brzinom povlačiti novac".
Pored toga, Kostićeva je najavila da Srbija iduće godine može da računa i na budžetsku podršku, odnosno razvojne kredite za sprovođenje reformi.
"To je podrška čitavom nizu projekata, a u ovom konkretnom slučaju se odnose na poboljšavanje poslovne klime, na otvaranje novih preduzeća, da to bude brže, da bude jeftinije i organizovanije", rekla je Kostićeva.
Na pitanje šta misli o budžetu Srbije za 2009. godinu, Kostićeva je rekla da on uliva nadu i zbog toga što država prvi put posle niza godina povećava investiciona ulaganja, dok smanjuje javnu potrošnju.
"Ovih dana slušamo o tome da li bi trebalo da se ulaže više u investicije ili u plate. Trebalo bi da postoji konsenzus. Ali ljudi koji donose tu odluku, trebalo bi da znaju da vi danas, ako povećavate plate, sutra mozete da izgubite i te plate" Sutra nećete imati nista", upozorila je Kostićeva.
Preduslovi za razvoj zemlje
Ona je rekla da samo zapošljavanje u privatnim firmama garantuje razvoj i da bi zato trebalo destimulisati zapošljavanje u državnom sektoru.
"Ako vi imate državu koja sa svojim visokim platama predstavlja konkurenciju privatnom sektoru, onda će najbolji ići da rade za državu, a ne kod privatnika. Privatni sektor će se suočiti sa nedostatkom kvalifikovanog kadra i niko ovde neće da dođe da otvara fabriku", rekla je Kostićeva.
Kao posebno ozbiljan i dugoročan problem Srbije, Kostićeva je označila sistem obrazovanja, "koji počinje da biva prepreka za privredni razvoj".
"Ovde ljudi ne dobijaju onu vrstu obrazovanja koju moderna privreda traži. Mi sada te posledice ne vidimo, ali činjenica je da radnici kažu da nema posla, dok privrednici kažu da nema kvalifikovanih radnika", rekla je Kostićeva i dodala da postoji mogućnost da Svetska banka finansira neki projekat u Srbiji vezan za obrazovanje.
Upitana kako se Svetska banka pozicionirala u uslovima svetske ekonomske krize, Kostićeva je istakla da je ta institucija duplirala sredstva za države, kroz različite projekte.
"Kriza je dovela do toga da države koje nisu ni pomišljale da traže pare od Svetske banke, sada traže pare", rekla je Kostićeva i dodala da je situacija nepredvidljiva i ozbiljna.
Primera radi, ilustrovala je Kostićeva, Tojota je u jednom mesecu, novembru, za 27 odsto smanjila proizvodnju automobila.
Taj pad je preveliki i za period od tri godine, rekla je Kostićeva i ukazala da pad tražnje na svetskom tržištu Srbija dočekuje sa lošim izvoznim bilansima.
Kao šansu Srbije, Kostićeva je označila proizvodnju hrane koja podleže takozvanoj "neelastičnoj tražnji", pošto čovek mora da jede, dok ne mora da kupi novi automobil ili kompjuter.
