Izvor: RTS, 24.Nov.2016, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska banka: Rast BDP-a Srbije će ubrzati u srednjem roku
Podstaknut rastom investicija i oporavkom potrošnje, privredni rast će ubrzati sa ovogodišnjih 2,5 procenata na 3,5 odsto u srednjem roku, procena je Svetske banke, prenosi agencija "Tanjug".
Kako se navodi u izveštaju Svetske banke "Presek ekonomskog stanja u Evropi i centralnoj Aziji", koji je predstavljen u Bukureštu, Srbija će u 2017. godini ostvariti rast od 2,8 odsto, a u 2018. godini rast od 3,5 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odsto.
Kada je reč o privatnoj potrošnji, ona bi u ovoj godini trebalo da poraste za 0,5 odsto, u 2017. godini za 1,2 odsto, a u 2018. godini za 2,7 odsto.
Istovremeno, vladina potrošnja će ove godine porasti dva odsto, nakon prošlogodišnjeg pada od 1,5 odsto, da bi se u 2017. godini ponovo spustila za 1,1 odsto, a u 2018. godini porasla za 1,9 odsto.
Kako se dodaje u izveštaju, oporavak ekonomije Srbije se nastavio u 2016. godini, a privredni rast od 2,9 odsto iz prvog polugodišta je doneo otvaranje novih radnih mesta.
Stopa zapošljavanja je porasla na 45,9 odsto, što je rekordan nivo od 2008. godine, ocenila je Svetska banka, primećujući da je dve trećine novootvorenih radnih mesta u sivoj zoni.
Dalje se dodaje da se napredak na planu fiskalnog prilagođavanja nastavio, uprkos tome što se sprovođenje strukturnih reformi usporilo.
Siromaštvo, koje je 2013. godine u Srbiji dostiglo stopu od 14,5 odsto, trebalo bi da, prema procenama Svetske banke, padne na 13,9 odsto u 2016. godini.
Takođe, ekonomija Srbije je zabeležila benefite od rasta domaćih investicija i nastavka snažne tražnje u 2016. godini.
Posmatrano po sektorima u ekonomiji, poljoprivredna proizvodnja, koja čini osam odsto BDP-a, zabeležila je realan rast od 5,7 procenata u prvom polugodištu na godišnjem nivou, konstatuje ta međunarodna finansijska institucija.
Navodi se da je dodata vrednost u industrijskom sektoru povećana za 4,1 procenat, a u sektoru usluga za 2,4 odsto u odnosu na prvo polugodište 2015. godine.
S obzirom na to da se privredni rast vratio na zdrave temelje, stopa nezaposlenosti je pala sa 17,7 odsto iz 2015. godine na 15,2 odsto u drugom tromesečju 2016. godine.
U izveštaju se navodi da će inflacija u ovoj godini iznositi 1,7 odsto, dogodine 3,1 procenat, a 2018. godine 3,5 odsto.
Ipak pred Srbijom ostaju izazovi zbog i dalje slabog tržišta rada, zaključuje Svetska banka, objavio je Tanjug.
Na Balkanu privredni rast od 2,7 odsto
U Evropi i centralnoj Aziji se ove godine očekuje skroman privredni rast od 1,6 odsto, na Zapadnom Balkanu 2,7 odsto, a u Srbiji 2,5 odsto. Vlade bi trebalo da preduzimaju mere za pospešivanje ekonomije, saopštila je Svetska banka, prenosi agencija Beta.
Niska cena nafte i drugih berzanskih roba u istočnom delu regiona, pad investicija u Evropskoj uniji i tekući strukturni izazovi u svim zemljama, sprečavaju rast u regionu i doprinose porastu populizma i polarizacije, navodi se u novom izveštaju Svetske banke "Presek ekonomskog stanja u Evropi i centralnoj Aziji".
Navodi se da će u regionu privredni rast ove godine iznositi 1,6 odsto, što je nešto više nego u 2015. godini, kada je iznosio 1,4 odsto, ali da će pad prihoda i potrošnje verovatno umanjiti taj, kako se navodi, skroman rast, i dodaje se da se sličan trend očekuje i u naredne dve godine, sa rastom od 1,5 odsto u 2017. godini i 1,8 odsto 2018. godine.
Na Zapadnom Balkanu se predviđa rast od 2,7 odsto u 2016. godini, 3,2 odsto u 2017. godini i 3,5 odsto u 2018. godini, dok će u Istočnoj Evropi i centralnoj Aziji rast biti 0,7 odsto u 2016, 2,3 odsto u 2017. i 2,6 odsto u 2018. godini. U Evropskoj uniji se očekuje mali pad BDP-a.
Potpredsednik Svetske banke za region Evrope i centralne Azije (ECA) Siril Miler izjavio je da je skroman rast koji se beleži "korak u dobrom pravcu", ali da nije dovoljan da odagna zabrinutost ljudi u regionu zbog ekonomske perspektive.
"Vlade mogu odmah da deluju kako bi pomogle. Na primer, mogu promovisati više životnog učenja kako bi pomogli ljudima da nađu i zadrže posao. Takođe mogu da obezbede brigu o deci i starijima kako bi olakšali veću fleksibilnost u izboru zaposlenja. Te akcije mogu da osiguraju jednake šanse i da podstaknu ukupan rast", naveo je Miler.
Kao druge mogućnosti predložio je podršku preduzećima u iskorišćavanju novih izvoznih šansi, smanjenje troškova i vremena za pokretanje novog biznisa i ulazak na nova tržišta i smanjenje ograničenja na pomeranje zaposlenih na nove aktivnosti.
U izveštaju se ukazuje na to da su potrebna bolja istraživanja i podaci o neravnopravnosti, uključujući i pokazatelje percepcije ljudi o promenama po pitanju neravnopravnosti.
Glavni ekonomista Svetske banke za region ECA Hans Timer rekao je da odluka Britanaca o istupanju iz EU i izbeglička kriza stavljaju na probu saradnju u Evropi i da se istočna polovina regiona još bori sa prilagođavanjem niskim cenama nafte.
"Neuspeh u celom regionu da se pokrenu novi izvori rasta doprinosi porastu populizma i polarizacije, te nepoverenju u institucije", naveo je Timer.
Istraživanja koja su uključena u izveštaj pokazuju da zabrinutost zbog promena u ekonomskom okruženju, a posebno neizvesnost zaposlenja, doprinose porastu političke polarizacije u zemljama regiona ECA.
U saopštenju Svetske banke navodi se da rapidno povećanje privremenih i povremenih poslova i promene u potražnji za stručnim profilima, podstaknute novim digitalnim tehnologijama, doprinose povećanoj zabrinutosti među ljudima u regionu i "određenom pomeranju podrške dalje od sredine političkog spektra".
Navodi se da je potreban snažan odgovor kroz odgovarajuće politike koje odgovaraju novoj ekonomskoj eri, a ne treba pribegavati rešenjima koja su davala rezultate u prošlosti pod značajno drugačijim okolnostima.
U odsustvu snažnog odgovora kroz odgovarajuće politike, tekući strukturni izazovi koji usporavaju privredu u regionu prete da oslabe rast i smanjenje siromaštva na dugi rok, navodi se u saopštenju Svetske banke, javlja Beta.
