Izvor: Večernje novosti, 17.Jun.2018, 16:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetlo valjaonice u sumraku tranzicije

Užički gigant, jedan od retkih pozitivnih primera dobre privatizacije u našoj zemlji. Za uspešnu transformaciju zaslužni domaći menadžment, kao i Slovenci. Prosečna neto plata za 680 radnika je oko 65.000 dinara SPOJ kapitala iz Slovenske Bistrice i lokalnog menadžmenta, od nekadašnje Valjaonice aluminijuma u Sevojnu, a današnjeg "Impol Sevala" - učinio je kompaniju iz industrijskog predgrađa Užica jednim od najvećih domaćih izvoznika. Nekadašnji gigant privatizovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pre 16 godina izgradio je status najuspešnije transformisanog srpskog preduzeća, odgovorno sprovođenje dugoročnih planova vlasnika iz Slovenije iz godine u godinu podiže proizvodnju, a prihodi i plate zaposlenih su u stalnom rastu. Privatizacija sevojničke valjaonice aluminijuma, tenderska, bila je jedna od najuspešnijih u Srbiji. Proizvodnja je sa skromnih 13.600, povećana na oko 60.000 tona, a svake godine "Impol seval" izvozi robu vrednu 100 miliona evra. Tako je slovenačka kompanija u srcu zapadne Srbije postala "odgovorna" za paradoks: grad Užice gubi u razmeni sa Istokom, ali beleži suficit u razmeni sa Evropskom unijom i on je "težak" oko 100 miliona evra. Upravo toliko je i vredan godišnji izvoz sevojničke kompanije, a planovi za naredni period obećavaju novi proboj na najzahtevnija tržišta. PROČITAJTE JOŠ: Novi krug za prijavu bebi PDV - ULAGANjIMA umesto raspodele dobiti akcionarima, stvaramo mogućnost da u Sevojnu godišnje proizvedemo 150.000 tona toplo valjanih i 80.000 tona hladno valjanih proizvoda. Biće to polovina ukupne proizvodnje poslovne grupacije "Impol" koja posluje i van Srbije. Dostizanje ovog cilja značilo bi da smo postali jedan od najvećih igrača na evropskom tržištu aluminijuma - naglasio je Jernej Čokl, predsednik Upravnog odbora grupacije "Impol", prilikom poslednjeg pravljenja preseka poslovanja. - Cilj je da do 2025. godine uđemo u auto-industriju na velika vrata. Kada se zna su da Slovenci valjaonicu kupili zajedno sa milionskim dugovima i gubicima, tranzicioni uspeh je još veći. I sve se to dešava u gradu nekada razvijene privrede, koji je na početku tranzicije imao 17.000 industrijskih radnika. Posle dve decenije preraspodele kapitala, u Užicu ih je ostalo manje od 5.000. Ceo Zlatiborski okrug sa svojih deset opština, imao je 105.500 zaposlenih, sada ih ima dvostruko manje, uglavnom su to lokalne i državne "budžetlije". Od privatizacije sprovedene pre 16 godina, slovenačka kompanija je, umesto raspodele, dobit ulagala u nove pogone i širenje asortimana svoje filijale u Sevojnu. Tako postepeno staje rame uz rame sa najvećim evropskim konkurentima. Do danas, Slovenci su u fabriku investirali oko 70 miliona evra dobiti. Svake godine "Impol seval" izvozi robu vrednu 100 miliona evra - "Impol" će uskoro postati veliki igrač na Balkanu, ali i u EU, jer funkcionisanje celog našeg sistema otvara velike mogućnosti za rast naročito u auto-industriji - najavljuju sevojnički valjaoničari. GRUPACIJA "Impol" iz Slovenske Bistrice zapošljava ukupno 2.300 radnika, od tog broja u sevojničkoj filijali kompanije radi njih 680. Prosečna neto plata radnika u Sevojnu, ne računajući menadžment, danas iznosi oko 65.000 dinara. Rukovodstvo kompanije u razgovoru sa ministrom Dačićem PROČITAJTE JOŠ: Fič: Kreditni rejting Srbije na nivou "BB" U užičkom kraju, sem "Impol sevala", relativno uspešno privatizovani su i "Putevi", "Jedinstvo", "Valjaonica bakra", uz smanjenje broja zaposlenih. Ne može se, ipak, zaboraviti da su tokom tranzicije "sa lica zemlje" nepovratno nestale nekada velike kompanije: Štamparija "Dimitrije Tucović", tekstilci "Froteks" (imao 2.200 radnika) i konfekcija "Desa Petronijević" (700 zaposlenih). Ista sudbina zadesila je "Fasau" (1.100 radnika), "Kotroman" (400 radnika), "Tvrdi metal"... Trgovinski lanac "Gradina" imao je 1.000 zaposlenih, a sada ne postoji. "PRVI PARTIZAN" NEKADAŠNjI kompleksan sistem "Prvi partizan" zapošljavao je 5.000 ljudi, a opstali su "Namenska" i "Sinter", koji se polako vraća na put stare slave. Ove dve firme zajedno uhlebljuju nekoliko stotina zaposlenih. Ninko Tešić i Jernej Čokl PARKING UMESTO "ZLATIBORKE" ČUVENO saobraćajno preduzeće "Raketa" svojevremeno je vladalo evropskim drumovima, imalo je 700 vozača, majstora i službenika, a privatizacijom je potpuno uništeno. Užička "Mlekara" imala je hiljade kooperanata, a posle privatizacije je likvidirana. Mrtva je i užička "Fabrika kože", nekadašnji izvoznik za Ameriku. Po propasti "Zlatiborke", poslovna zgrada preduzeća je sravnjena sa zemljom, a napravljen parking.

Nastavak na Večernje novosti...