Izvor: B92, 15.Feb.2010, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šverc koči strane investicije
Beograd -- Država nije spremna da se bori sa crnim tržištem koje pogubno utiče na legalnu ekonomiju i na proces privlačenja stranih investicija u realan sektor privrede.
Predstavnici Vlade Srbije tvrde da će se odlučno obračunavati sa švercom, međutim u praksi slabo rade na tome. U avgustu 2009.godine Poreska uprava najavila oštru kontrolu izdavanja fiskalnih računa na pijačnim tezgama, ali je posle nekoliko protesta zakupaca i, najverovatnije pregovora iza zatvorenih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vrata, sve ostalo po starom.
Vlada je, takođe, na inicijativu dvadesetak najvećih privrednika iz tekstilne industrije, čak formirala i radnu grupu na čijem čelu je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, koja je trebalo da formuliše mere za suzbijanje sive ekonomije, ali rezultati još nisu vidljivi.
Donet je i Pravilnik o uslovima prodaje i prometa, koji je Ministarstvo trgovine donelo u nameri da takozvanu komisionu prodaju uvede u legalne tokove, posle protesta niških i čačanskih komisionara, „suspendovan" na tri meseca, kako bi vlasnici komisiona mogli da obezbede papire za robu koju prodaju. I najavljena fiskalizacija taksista i advokata čeka neki bolji trenutak, jer je i njihova, inače zakonom propisana fiskalizacija, odložena „kako bi se pribavilo mišljenje evropskih institucija".
Iako zvaničnih podataka o obimu sive ekonomije u Srbiji nema, procenjuje se da njeno učešće u BDP-u premašuje 50 odsto, kao i da je najprisutnija u sektoru tekstila, građevine, u uslugama, ali i na tržištu radne snage.
U nekim regionima, poput juga Srbije, obim sive ekonomije dostiže i 60 odsto ukupnog prometa, a značajan „doprinos" tome dala je i svetska kriza zbog koje su mnogi poslodavci ili zatvorili svoje radnje i fabrike i prešli u sivu zonu, ili su deo proizvodnje počeli da plasiraju kroz te kanale kako bi izbegli obaveze prema državi i uvećali profit.
Procenjuje se da se u sivoj zoni godišnje obrne i do deset milijardi evra, zbog čega je državni budžet uskraćen za oko četiri milijarde evra koje bi „ubrao" od poreza i doprinosa, PDV-a, carina i PDV-a po osnovu uvoza.
Najmanje polovina tog iznosa odnosi se na tekstilne proizvode, a značajan deo pripisuje se i nelegalnom prometu tehničke robe, konditorskih i prehrambenih proizvoda kao i sve rasprostranjenijem radu „na crno". Tolika količina novca koji je van svake kontrole, jedan je od najznačajnijih generatora korupcije u našem sistemu, čime većina analitičara i tumači inertnost države u obračunu sa sivom ekonomijom.
Kineska roba asocijacija za šverc
„Otpad", paravan za kriminal
U zoni sive ekonomije „posluje" i tržište sekundarnih sirovina, a firme u tom sektoru sve češće se pominju u aferama vezanim za pranje novca koji potiče iz nelegalnih poslova sa drogom, oružjem i iz trgovine ljudima. To je istovremeno i dobra „lokacija" za plasman „sirovina bez porekla", a ta činovnička oznaka krije metre i metre ukradenih žica, vodova, uličnih šahtova, saobraćajnih znakova i svega čega se dosete dovitljivi „prodavci".
Prva asocijacija na crno tržište jeste kineska roba, kojoj se posle carinjena na granici, kroz maloprodaju gubi svaki trag. Ta roba, osim u Bloku 70 na Novom Beogradu, uglavnom završava u više od 8.000 komisionih radnji, raznim buticima, na pijačnim i uličnim tezgama. Ipak, to je samo vrh ledenog brega, iza kojeg se krije daleko moćniji splet kanala u koje još niko nije spreman da „zaroni".
Značajan segment sive zone čini i neevidentirani uvoz (šverc) tkanina, a najčešće je reč je o turskom teksasu ili indijskoj paleti pamučnih materijala. Ta roba se distribuira malim „kućnim radionicama", koje upošljavaju od pet do 20-ak neprijavljenih radnika i gde nastaju gotovi odevni predmeti koji završavaju na buvljacima širom Srbije.
Spektru sive ekonomije trebalo bi dodati i već ustaljen način uvoza „sekend hands" garderobe, koja na carini ima tretman reciklažne tkanine. Međutim, te pošiljke, posle prelaska granice i lepljenja novih etiketa, dolaze na police butika kao firmirana i ekskluzivna roba.
Za sve one proizvođače koji pokušavaju da izgrade brendove i da legalnom proizvodnjom, visokim standardima i novim tehnologijama obezbede pristup stranim tržištima, siva ekonomija, zbog nelojalne konkurencije, predstavlja nepremostivu prepreku.
Oni zaštitu svoje proizvodnje ne mogu da obezbede ni kroz kontrolnu funkciju države, koja u tom segmentu, očigledno, ne funkcioniše. Iako spisku od oko 40-ak različitih inspekcija, koje samo na republičkom nivou upošljavaju više od 8.000 inspektora, treba dodati carinske i službenike Poreske uprave, zatim policiju kao i inspekcije na lokalnom nivou za koje nema podataka koliko ljudi upošljavaju, ipak ta, na prvi pogled veoma razgranata mreža, veoma je porozna.
Legalne firme od državnih organa mogu samo da očekuju kontrolne posete u svojim objektima, dok neregistrovana proizvodnja i promet nisu na listi za proveru.
