Izvor: Večernje novosti, 14.Jun.2013, 00:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šverc iz Mađarske ponovo buja

GOTOVO dva odsto domaćeg BDP odlije se kroz šverc iz Mađarske i transferne cene velikih kompanija. Samo tokom prošle godine u Srbiju je iz Mađarske ušlo robe u vrednosti od 578 miliona evra, za koju nisu plaćeni PDV i carina, pokazuje istraživanje sajta "Makroekonomija"Veliko odstupanje registrovanog od stvarnog uvoza, pored energetike, lekova i putničkih vozila, odnosi se i na hranu, kozmetiku, razne aparate... Najveća odstupanja su kod električne energije, i to 211,2 miliona evra, nafte >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 30,7 miliona evra, raznih medikamenata i lekova 33,2 miliona. "Hit" je i kupovina čokolada - 6,9 miliona evra, kozmetike 5,9 miliona evra, televizora 16,5 miliona evra...- Naši građani najčešće kupuju u Mađarskoj u bitno većoj vrednosti u odnosu na carinski registrovanu robu u svojim zemljama - objašnjava Miroslav Zdravković, ekonomista. - Kada oni kupe robu u Mađarskoj, na carini mogu da dobiju povraćaj mađarskog PDV. Tada mađarska carina registruje robu oslobođenu od PDV-a kao izvoz iz Mađarske. I dok je u Srbiji isplativo prošvercovati kupljenu robu, u Mađarskoj ostaje trag da je tamo kupljena.POVOLJNO ZA VELIKE RAZLIKE u knjiženom izvozu iz Mađarske i uvozu u Srbiju ukazuje na činjenicu da velike kompanije mogu mnogo lakše da transferišu novac i profit na željenu destinaciju. Posebno u odnosu na hiljade švercera i turista, koji odu da kupe robu jeftinije nego u svojoj državi, nadajući se još da će izbeći plaćanje carine prilikom povratka u zemlju.Iako većina građana veruje da ogromna razlika u ceni između proizvoda kupljenih u Mađarskoj i kod nas, na primer, potiče od visokih trgovačkih marži, Zdravković tvrdi da velike razlike u ceni, na primer, elektronike, nisu posledica ogromnih marži na tržištu već drugih ulaznih troškova.- Marže u maloprodaji se kreću do 10 odsto, retko su više, a najčešće su, za kompjutersku robu, na primer, oko tri do četiri odsto - tvrdi Zdravković. - Te marže, u kombinaciji sa padom tražnje, dovele su do masovnog zatvaranja radnji sa ovom robom.Za analizu ulaznih cena trebalo bi na prvom mestu gledati indirektne troškove. Na primer, za sve što se uvozi potrebno je platiti pozamašnu sumu za proveru kvaliteta, što u zemljama u Evropi nije potrebno, a tu su i firmarine, povećani doprinosi, cene komunalnih usluga i drugo.- Da se odlično zarađuje na uvozu i prodaji tehničke robe, tržište bi se odmah uredilo, pojavili bi se ozbiljni igrači iz inostranstva, međutim, to nije tako, a i to tržište ne uređuju "trgovci", već država - smatra Zdravković.

Nastavak na Večernje novosti...