Izvor: B92, 14.Maj.2014, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šverc čokolade Milke odneo milione
Beograd -- Popularne "Milka" čokolade, kozmetika, hrana, duvan i naftni derivati... u Srbiji se prodaju u sivoj zoni zbog čega se godišnje izgube stotine miliona evra.
Na gubitku su kompanije koje legalno trguju ovim proizvodima, kao i državna kasa.
Prema procenama, siva zona zakida državnu kasu godišnje za oko tri milijarde evra, rečeno je na današnjoj konferenciji posvećenoj sivom tržištu.
Članica uprave Grupe Merkator i Upravnog opdbora Srpske asocijacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << menadžera Stanka Pejanović rekla je da je udeo sive ekonomije u Srbiji 32 odsto BDP-a. Prema njenim rečima, na prvom mestu je Delez sa 12 odsto učešća, zatim sledi siva zona sa 10 odsto, a Merkator je na trečem mestu sa oko osam odsto učešća.
"Kad pitam ljude zašto kupuju robu poput kozmetike na pijaci, oni kažu da im je to dvadesetak odsto jeftinije", navela je Pejanović na konferenciji koju su organizovale Asocijacija medija i "Medija njuz konsalting", a podržala Ambasada SAD.
Marko Milanković, menadžer komunikacija u Neltu tvrdi da je samo od šverca "milka" čokolade, država u 2013. izgubila oko dva miliona evra.
"A šteta koju siva zona proizvodi razarajući normalna poslovna tkiva, ne može se izraziti novcem", rekao je menadžer kompanije Nelt, koja, kako je naveo, štiti interese svojih principa i zastupa najveće svetske prozvođače hrane, hemije, čokolada i ostale robe široke potrošnje.
Predstavnica Centroštampe i Američke privredne komore, Olivera Papić, izjavila je danas da se posledice sive ekonomije osećaju i na kioscima.
"Promet opada zbog šverca duvana, jer se manje kupuju i cigarette, ali i druga roba koju bi neko kupio uz cigarete", navela je Papić.
Sivo tržište je prethodnih godina napravilo problem svima na tržištu naftnih derivate, poručio je i generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
"Gubici su u 2011. i 2012. dostizali i do 100 miliona evra", naveo je on.
Prema njegovim rečima, država je donekle suzbila sivu zonu u ovoj oblasti, ali je rano reći u kojoj meri, a sada kako kaže, država treba da osnaži inspekcijski nadzor.
"Članovi našeg udruženja, kompanije poput Lukoila, OMV-a, EKO… svoj opstanak vezuju za angažman drzave. A nedostatak konkurencije koji će pogurati cene ako se neko od njih povuče s tržišta, niko ne želi da vidi", naveo je Mićović.
Generalni sekretar Naftnog saveta Srbije Slobodan Sokolović ističe da je šteta naneta budžetu zbog šverca naftnih proizvoda u prošloj godini iznosila 130 miliona evra.
"Država bi trebalo da pooštri kontrolu. Sada na primer, izdvaja oko dva miliona dinara za kontrolu, a to je dovoljno za 30 objekata. U Srbiji ima više od 1.200 benzinskih pumpi. Procenjuje se da je za rad inspekcijskih službi potrebno izdvoijiti bar 15 miliona dinara", ukazao je on.
Oslikavajući problem ilegale trgovine rezanim duvanom, direktor 2Japan tobako internešenal" Goran Pekez, poručio je da je Srbija a od oktobra 2012. do danas kroz sivu zonu izgubila novac potreban za izgradnju mosta Zemun-Borča, odnosno oko 200 miliona evra.
Prema njegovim rečima, zbog šverca duvana, legalno tržište duvana je palo za 20 odsto, jer je, kako kaže, za svaki kilogram ilegalnog duvana, manji promet za 10.500 dinara.
"Dobro je što je država pojačala kontrolu, pa se sada time bavi i policija i poreski inspektori. Takođe, dobro je i što su zaprećene veće kazne, poput kazne zatvora do pet godina zbog šverca duvana", rekao je Pekez.
