Izvor: B92, 10.Sep.2011, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švedska 2.700, mi 34 revizora
Beograd -- Finansiranje stranaka trebalo bi da bude pod lupom Državnog revizora, ali se ne zna kada će se to destiti jer ta institucija nema kapaciteta da to uradi.
Naime, državna revizorska institucija (DRI), koja bi trebalo da je najmoćniji kontrolor trošenja budžetskog novca i političkih stranaka, ne raspolaže dovoljnim brojem kadrova, a nema ni uslove za rad. Iz tih razloga, revizije finansijskih izveštaja i poslovanja političkih stranaka za ovu godinu neće biti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Politička vlast u Srbiji treba da shvati da joj DRI treba i da bi sa dovoljnim brojem stručnih kadrova revizorska institucija samo učvrstila vladavinu prava", kaže Čedomir Čupić, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Međutim, vlasti to očito ne žele da shvate, jer ni nakon četiri godine od osnivanja DRI nisu omogućile rad ovoj instituciji.
Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović kaže da će finansijske izveštaje stranaka za 2011. revidirati „onda kada se steknu uslovi", ali niko ne zna kada će to biti.
DRI, kaže, ima 34 revizora i 90 zaposlenih koji rade u 16 kancelarija, a novozaposleni „gotovo da nemaju gde da sednu".
"Tačno je da DRI s tolikim brojem kadrova nije u stanju da obavlja svoj posao, što je vrlo opasno. Od toga zavisi kontrola finansiranja i poslovanja političkih stranaka, što je uzrok političke korupcije koja je najopasniji oblik korupcije i uzrok svih ostalih korupcija", kaže Čupić.
DRI to ne mora sve da radi
Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbije" kaže da, prema Zakonu o DRI, ova institucija mora da uradi reviziju završnog računa budžeta, ali ne i reviziju poslovanja političkih stranaka. "DRI to može da radi, ali nema obavezu - kaže Nenadić. On dodaje „da bi taj posao mogla da uradi i Agencija za borbu protiv korupcije jer je dobila ovlašćenja za taj posao". Čedomir Čupić ocenjuje da nema smisla da agencija formira paralelno odeljenje za reviziju.
On ističe da je stav agencije da DRI treba izuzetno kadrovski ojačati i podvlači da plate revizora ne bi smele da iznose 60-70 hiljada dinara niti da se obračunavaju prema Zakonu o službenicima.
Radi poređenja, on navodi primere Norveške i Švedske, država koje su samo po broju stanovnika slične Srbiji ali, za razliku od naše zemlje, imaju najmanju korupciju u svetu.
o je zato što su njihove revizorske institucije izuzetno snažne. Norveška ima 400 revizora na centralnom nivou, a Švedska čak 2.700, od kojih je 300 na centralnom nivou.
S druge strane, ističe Čupić, problem je i to što nezavisna kontrolna tela poput DRI nemaju ovlašćenja koja se tiču kaznene politike, nego prekršajni i kazneni sudovi često vode neefikasne i spore sudske postupke. Agencija, kaže, od sledeće godine ima pravo da zatraži reviziju poslovanja političkih stranka.
