Izvor: Politika, 02.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok saradnik protiv monopola
Kad se posumnja da su se uljari, pekari, mlekari ili taksisti kartelski dogovorili oko cena, na scenu bi mogao da stupi svedok saradnik: prizna i dostavi dokaz, a za uzvrat bude oslobođen kazne, ukazuje Dijana Marković-Bajalović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije
„Kao i u Specijalnom sudu, svedoci saradnici bili bi od koristi i u antimonopolskim procesima, u savladavanju najteže stepenice – pribavljanju pouzdanih dokaza. Recimo, kad postoji sumnja da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su se pekari, uljari, mlekari, taksisti ili kablovski operateri kartelski dogovorili oko cena, a što nije dovoljno za tvrdnju, neko od učesnika tog dogovora mogao bi da prijavi postojanje kartela ili još bolje da dostavi materijalni dokaz. A da za uzvrat bude oslobođen kazne”, smatra Dijana Marković-Bajalović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, ovonedeljni gost Politikinog poslovnog kluba, otkrivajući da je svedok saradnik „ušao” i u predlog izmena Zakona o zaštiti konkurencije. Tačnije, u poslednju verziju teksta dostavljenu Komisiji.
Svedoci saradnici su, kaže, dali rezultate u antimonopolskom zakonodavstvu Evropske unije, ali i probno (ova odredba postoji i u sadašnjem Zakonu ali nije dovoljno razrađena) i u domaćoj, za sada „mršavoj”, praksi:
– Akteri tih dogovora često i ne znaju da su prekršili zakon. Taksisti su se tako dogovorili oko cene, a onda javno rekli da su postigli sporazum, nesvesni da to nije dozvoljeno. A mi smo do teksta njihovog sporazuma kao ključnog dokaza, došli tako što smo predstavniku jednog udruženja, objasnili da će, ako bude sarađivao, biti oslobođen kazne.
Ali ministar trgovine bi to trebalo dazna. Javno ste ga prozvali da je prekršio zakonske odredbe, kada se u avgustu prošle godine dogovarao sa uljarima oko cene.
Pročitao je tu moju izjavu, ali je pokušao da mi objasni da je to radio u najboljoj nameri. I verujem da jeste.
A ko je, sem taksiste, do sada bio spreman da „sarađuje”?
Uglavnom oni mali koji osećaju da su povređeni, da su njihova prava ugrožena zato što su veliki zloupotrebljavaju svoju poziciju. Pri tome, oni ne bi da se zna da su ih prijavili i najčešće nisu spremni da se postupak vodi po njihovom zahtevu, nego bi radije da ga mi pokrenemo po službenoj dužnosti. To govori o njihovoj nezaštićenosti. Ne znaju šta će biti kad sprovedemo postupak. Stoga nisu voljni da javno govore ni „Salfordovi” mlekari ni „Deltini” dobavljači, plašeći se da će ispasti iz velikog lanca.
Pa kako ćete onda zaštititi svedoke saradnike?
„Svedok saradnik” je, po našem zakonu, učesnik kartela, pa je i prekršilac zakona. On prijavljuje postojanje kartela i daje dokaze, ali nije životno ugrožen kao u slučajevima organizovanog kriminala da bi ga trebalo posebno štititi. Dobavljači velikih proizvođača i trgovinskih lanaca nisu učesnici kartela, već žrtve zloupotrebe dominantnog položaja. Pošto nisu prekršioci zakona, na njih se odredbe o oslobađanju, odnosno umanjenju kazne ne odnose.
A javljaju li se građani?
Ne toliko. Obraćaju nam se, recimo, zbog nekih cena, kao u slučaju SBB-a.
Ove nedelje ste završili višemesečni posao na obradi „Salfordovog” odnosa sa mlekarima. Krenuli ste, što bi potpredsednik Đelić rekao, od krave i isterali „kravicu” na videlo. Ali time je slučaj stigao tek na pola puta?
Da, nije doveden do kraja. Doneli smo rešenje kojim su naložene izmene klauzula tipskog ugovora i pokušali smo da nađemo mehanizam da otkupna cena i stimulacije za proizvođače budu unapred poznate. Pošto ih mi ne možemo obavezati na minimalnu cenu, pokušali smo da makar položaj proizvođača mleka učinimo boljim.... To je u interesu i proizvođačaali i potrošača.
A potrošači, koja je njihova korist?
Možda nema direktne koristi, ali indirektne ima. Da „Salford” nije radio to što je radio, da nije eliminisao postojeću konkurenciju koja je ionako nedovoljna, možda bi i ponuda i stanje na tržištu mleka bili bolji.
Iz „Salforda” su, uz opasku u stilu „to što mi radimo rade i drugi”, obećali da će vas poslušati, ali i najavili tužbu?
Oni imaju rok od 30 dana da postupe po rešenju i sprovedu mere koje smo mi tražili. Ako to zaista učine biće to znak da privreda uvažava odluke Komisije. A što se tužbe tiče, njihovo je pravo da traže zaštitu pred sudom.
A hoće li biti kažnjeni?
Ustanovili smo povredu zakona i ne možemo ih abolirati. Moramo podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i predložiti kaznu koja može da se kreće od jedan do deset odsto ukupnog prihoda, zavisno od toga kako će se oni ponašati.
Ali do sada kaznu niko nije platio? Ovom su prethodila tri slučaja – „Primer Ce”, SBB i BAS.
Hrvatska agencija postoji deset godina i nijedna kazna nije naplaćena. I kod njih sudovi za prekršaje izriču kazne i otvoreno kažu da to izbegavaju i čekaju da predmet zastari.
A kako tamo u belom svetu svi, bez pogovora, plate zasluženu kaznu, čak i čuveni i moćni Bil Gejts... Šta bi trebalo da se promeni da se to dogodi i kod nas?
Komisija bi trebalo da ima veću podršku države.
U kom smislu? Mislite da ne postoji politička volja za obračun sa monopolistima?
Ne bih rekla da ne postoji politička volja. Pre bih rekla da nismo baš u prioritetu, da su neke druge stvari bitnije. Mora da postoji generalna odluka, nezavisno od toga ko je na vlasti da ta komisija treba da postoji, da je njena uloga važna i da ona ima podršku svih političkih struktura. I da se jačanju položaja ove komisijepristupi sistemski, a ne preko kolena.
Pa Komisija će, prema najavi ministra, dobiti veća ovlašćenja. Čak će i kazne biti u vašim rukama?
Iz velike želje da se ojača pozicija Komisije,predloženim izmenama zakona predviđeno je da mi izričemo kazne. Ali to iskače iz okvira našeg pravnog sistema. Komisija je izvršni organ, a u našem sistemu podele vlasti, sudovi izriču kazne. Ovako Komisija će izricati kazne, a tek u drugom stepenu Viši trgovinski sud, odlučivaće po žalbi ili tužbi o njenim rešenjima, pri čemu su njegovi okviri odlučivanja suženi: moći će da ispituje zakonitost rešenja sa stanovišta postupka i materijalne primene prava, ali ne i da se bavi time da li smo mi pravilno utvrdili činjenično stanje. To umanjuje pravnu sigurnost učesnika u postupku.
Vi branite i svoje klijente?
I oni moraju biti jednaki pred zakonom. Lepo je da komisija ima velika ovlašćenja, ali se u tom postupku mora obezbediti da neko rešava o odlukama komisije. Šta sud može da uradi za 15 dana, koliko mu je ostavljeno da odluči o našem rešenju. Komisija tako postaje svemoćna i gledaće nas kao monstruma. A istovremeno mi sada imamo samo devet ljudi. Moramo da kadrovski ojačamo, da obučimo stručnjake za ovu oblast, jer ih nema dovoljno u Srbiji... To se ne može preko noći.
Adresa za žalbe, sa Vrhovnog, seli se na Viši trgovinski sud?
To je srećnije rešenje od sadašnjeg, pod uslovomda se formira posebno odeljenje Višeg trgovinskog suda sa sudijama specijalistima za ovakve sporove.
Da li Vas je Ministarstvo trgovine konsultovalo kod izrade zakona i koliko su primedbe uvažene?
Jesu, ali smo se razišlikod pragova za kontrolu koncentracije. Ostalo je na tome da se u javnoj raspravi kaže da li je suviše visok ili nizak.
Prag je povećan?
Da, on je realno bio nizak, pa smo mi bili nepotrebno opterećeni velikim brojem zahteva za odobrenje kupovine preduzeća, ali se sada otišlo u drugu krajnjost: odobrenje će morati da traže samo oni najveći, jer se postavlja kumulativni uslov – 20 miliona evra prihoda i za firmu kupca i za onu koju on kupuje.
I strane firme će biti isključene iz kontrole?
Samo strane firme koje su već prisutne kod nas i koje imaju prihod na našem tržištu veći od 20 miliona evra biće u obavezi da podnose zahtev za odobrenje koncentracije.
Šta se time htelo?
Da se olakša priliv stranih investicija, pri čemu ja ne smatram da je naše odobrenje bilo u toj meri prepreka.
Niste monstrum, ali ste, izgleda za „Deltu” noćna mora?
Niti oni treba da se plaše mene, odnosno Komisije, ni mi njih. Zbog okolnosti u kojima je pokrenut, taj slučaj je dobio isuviše medijske pažnje. Rešenje koje smo mi doneli bilo je podređeno interesu potrošača. Nema ničega ličnog, oni su najveći i zato su i bili prvi.
Dokle se stiglo u slučaju „Delta” i ima li novih reakcija na vaše drugo rešenje?
Pretpostavljam da su, kao što su i najavili, i podneli tužbu sudu. O tome nismo još obavešteni.
To će biti proces: profesor Labus protiv studenta Marković-Bajalović ?
Pa, kako se priča, biće. Potpuno je legitimno njihovo pravo da angažuju onoga za koga smatraju da će im pomoći u odbrani. Ono što meni smetaste što „Delta”, iako nije neuka stranka, ponovo i posle presude kreće u noveanalize i traži novu priliku, iako je to već imala dva puta, da ponovo iznosi svoje argumente i dokaze.
Da li ste spremni da se izborite sa svojim profesorom?
Zašto bih se plašila?
Da li ste se čuli ?
Sreli smo se.
Jeste li ga pitali: „Pa zar i vi, profesore”?
Nismo čak ni razgovarali o toj temi.
A da li ste se nekada sreli sa gospodinom Miškovićem?
Bili su kod nas predstavnici „Delte”. Misle da su apsolutno u pravu, ili, tačnije, pokušavaju da nas ubede da mi nismo u pravu. A ja mislim da to nije način na koji treba da razgovaramo.
Šta je „Deltin” problem? Teško da jenovac u pitanju. Mogli bi da plate kaznu i završe posao?
Kad jednom utvrdite da neko ima dominantan položaj, onda to za njega ima posledice i ubuduće. To znači da će on stalno biti pod prismotrom. Ono što je dozvoljeno malom trgovcu neće biti dozvoljeno njemu.
To je, čini se, rešenje za sve?
Da, neke zemlje imaju svoje registre. Objave: taj i taj ima dominantan položaj i on zna da je pod kontrolom, da mora da vodi računa.
Bitka se i do danas vodi oko procenta „Deltinog” učešća na tržištu. Vi rekoste 63, oni manje od 40?
Stalno ponavljam, ta priča o procentima je posledica nerazumevanja. Tih 40 odsto nije prag za monopol. To je pravna pretpostavka ili pravna tehnika koja olakšava položaj Komisiji da ne mora da izvodi druge dokaze, ako se ustanovi da neko ima više od 40 odsto. Apsurdno bi bilo pomisliti da neko ko ima 39,5 odsto nije monopolista, a onaj ko ima 40,5 jeste. Našim zakonom su predviđeni i neki drugi kriterijumi, kao što je snaga drugih konkurenata kao u slučaju „Salforda”. Jedno bi bilo posmatrati „Salfordovih” 47,4 odsto, da je na tržištu prisutan drugi konkurent sa približnotolikim procentom. Ovako prvi sledeći ima samo pet procenata.
A šta je potrebno da se monopol u beogradskoj trgovini razbije? Očigledno nisu dovoljni „Rodić Merkator”, „Idea”, „Intereks”...
U Beogradu imate jednog koji je vrlo jak i prsten malih koji se kače za „Deltine” repove. Potrebna su bar još dva jaka trgovinska lanca. „Delta” ima konkurenciju samo u hipermarketima gde se obavljaju povremene kupovine i to samo na Novom Beogradu.
Zašto ih nema? Da li je razlog za to odavno postavljeno pitanjeekonomske moći Miškovića da spreči konkurenciju, ili nešto drugo?
To pitanje njima postavite. Oni najbolje znaju šta ih sprečava.
U septembru ste otvorili istragu o holandskom fondu koji je tražio odobrenje koncentracije, odnosno kupovine „Si marketa”?
Toje dobar primer kako je teško doći do odgovora čija je zaista neka firma. Nema načina da otkrijete takav podatak za kompaniju koja je registrovana negde u inostranstvu. Dođemo do osnivača,a osnivač ima osnivača...
Ima li tu negde „Delte”?
Ono što znamo jeste da u Univerzal banci dve „Deltine” firme i taj fond imaju po 15 odsto akcija, što je bio signal za istragu da li su povezani.Obratili smo se NBS i dobili podatke o fizičkim licima koja stoje iza tog fonda, pa smo od njihovog opunomoćenika tražili da nam dostavi izjave tih fizičkih lica.
Posle „Delte” i „Salforda”, na tapetu su kablovski operateri, odnosno SBB kao najjači?
RATEL ima zakonsko ovlašćenje da utvrđuje operatera koji ima značajno učešće na tržištu. Ustanovili su da SBB imaviše od 25 odsto i samim tim je u njihovoj nadležnosti. Oni mu svaka tri meseca daju saglasnost na povećanje cene, bez obrazloženja....
Ali kablovski operateri su očigledno kartelski podelili beogradski atar?
Pretpostavljam da oni imaju dogovor o podeli tržišta. To objektivno ne možete da sprečite. Tu su velika ulaganja u infrastrukturu.
Ko je sledeći?
Bar kod nas kandidata ima. Stigle su prijave i za SBB i za NIS, pa i u mobilnoj telefoniji...
-----------------------------------------------------------
„Salford” kao opomena
Slučaj „Salford”, upozorili ste, opomena je nadležnima pred predstojeću privatizaciju javnih preduzeća?
U ovom poslu više verujem u prevenciju nego u sankcionisanje. Mi „Salford” sada možemo da kaznimo, ali ne možemo da promenimo njegov položaj na tržištu. Ostaje nam da se nadamo da kada kao investicioni fond bude prodavao mlekare, da će prodavati jednu po jednu, a ne sve zajedno. Stoga treba voditi računa da se pri prodaji javnih preduzeća državni monopol samo ne zameni privatnim.
To je opasnost i kod prodaje NIS-a?
Na skupštinskom odboru za privatizaciju pitala sam ministra ekonomije da li možda razmišlja o tome da se javna preduzeća ne prodaju u celini već delovima. Naravno, interes je države da ih proda za veće pare, ali to može da bude loše sa stanovišta konkurencije na tržištu.
-----------------------------------------------------------
Možda sam suviše naivna
Nijedna institucija u Srbiji nema takvu, što bi neki rekli, „horsku” podršku medija, kao Komisija za zaštitu konkurencije.
To je i mene iznenadilo.
Koliko vas podržavaju državni organi?
Komisija nema problema ni sa jednim državnim organom, niko unapred ne odbija da sarađuje. Recimo, nekoliko puta smo tražili od tržišne inspekcije da izađe na teren da za nas pribavi neke podatke.U početku sam, istina, naivno verovala daje dovoljno da se Komisija samo obrati i da dobije odgovarajuće podatke. Ali bilo je i toga da prvo nemaju taj podatak, pa se posle ipak ispostavi da imaju, kao u slučaju otkupljenih količina mleka, pa da su neki podaci, „zaštićeni”, pa do toga da iako tvrde da rade po evropskoj metodologiji, podaci na osnovu statičkog uzorka ne daju uvek verodostojnu sliku o stanju na terenu.
A ima li pritisaka – ministara ili tajkuna? Ili ponuda u stilu „koliko košta da slučaj ode u fioku”
Pa to je suviše neelegantno. Ne znam kako se to inače radi.
Hoćete da kažete da nema pritisaka?
Otvorenih pritisaka nikada nije bilo. Nismo mi sudije Specijalnog suda.
A onih skrivenih tipa „poziva na saradnju”
A sa kim?
Koliko sam čula Vi ste jedno jutro u jeku slučaja „Delta” pozvani u kabinet ministra trgovine i usledio je poziv da „bolje sarađujete”? Neko bi to doživeo kao pokušaj pritiska?
Ja to nisam tako doživela. Možda sam suviše naivna, pa ne razumem takve poruke.
Ili ne želite da ih razumete. Terate po svome
.... (Smeh)
A da li su Vas savetovali kako da radite svoj posao.
Ne. zaista
Radite posao u kome ima mesta i za zaštićene svedoke. Da li se nekada bar malo uplašite? Nije prijatno zameriti se...
Ne plašim se konkretnih posledica. Ali imajući u vidu celokupno okruženje, nije uvek prijatno.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 03/02/2008]
.jpg)
