Izvor: Politika, 17.Nov.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više se zadužujemo, ali po nižoj ceni
Prodajom dužničkih papira Srbija, objektivno, povećava svoje obaveze prema svetu, ali unekoliko smanjuje njihove troškove
Za nepuna dva meseca država se dodatno zadužila za čitavih 1,750 milijardi dolara. Uspešna prodaja dve emisije evroobveznica, uz relativno povoljne uslove zaduživanja ne može, međutim, da sakrije činjenicu da to vodi daljem povećanju javnog duga. Zaduženost zemlje će, prema proceni Fiskalnog saveta na kraju 2012. godine premašiti 60 odsto BDP-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je mnogo više od zakonom predviđenih 45 procenata.
Ambiciozno sročenim Predlogom fiskalne strategije za 2013, sa projekcijama i za naredne dve godine, predviđeno je smanjenje fiskalnog deficita koje će dovesti do zaustavljanja rasta javnog duga i njegovog pada u srednjem roku. Planiranom dinamikom smanjenja deficita u naredne tri godine trebalo bi da se na kraju 2013. zaustavi rast učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, a da se u narednim godinama smanji odnos javnog duga i BDP-a.
Opšte je poznato da se javni dug može smanjiti manjim zaduživanjem zemlje, kao i povećanjem BDP-a. Koliko je uopšte realno da se u domenu smanjenja javnog duga ispuni Fiskalna strategija Ministarstva finansija? Pogotovo kada stižu ne baš lepe vesti poput ponovnog ulaska evrozone u recesiju.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da vest o ulasku evrozone u recesiju može da poremeti plan fiskalne konsolidacije za naredni period, a da je poslednja prodaja evroobveznica pokazatelj trenutnog poverenja koje ne mora ostati takvo na duži rok.
– Naše povećanje izvoza i investicija tesno je vezano za EU, koja je naš glavni spoljnotrgovinski partner, tako da tamošnja recesija može da smanji i naš izvoz i priliv investicija. Fiskalno prilagođavanje od najavljenih dva do 2,5 odsto znači smanjenje potrošnje koje vodi manjoj tražnji, a sve to padu BDP-a – kaže Arsić.
Po njemu, ukoliko se recesija u evrozoni nastavi potreban je realan kurs dinara kako bi se povećao izvoz. Poređenja radi u 2009–2010. kada je kurs bio realniji – izvoz je rastao po stopi od 20 odsto.
– Precenjen kurs deluje negativno – kupuje se strana roba, naša postaje skuplja, a radna mesta se gase. Narodna banka ne bi trebalo da dozvoli dalje jačanje dinara – smatra Arsić.
Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije smatra da je u sadašnjim prilikama zaduživanje evroobveznicama ispravan put koji će uticati na smanjenje javnog duga i budžetskog deficita.
– Za nas je važno da zamenimo skuplji dug jevtinijim, a to upravo postižemo emisijom evroobveznica. Mi trenutno imamo oko tri milijarde evra duga u dinarskim obveznicama s prosečnom kamatom od 14 odsto na čije servisiranje odlazi najveći deo kamata. Zato je važno da takvo zaduživanje zamenimo povoljnijim i to ruskim kreditom za budžet od 300 miliona dolara koji nosi kamatu od tri odsto i kreditom Svetske banke od 400 miliona dolara s kamatom nešto većom od jedan odsto. Ima indicija da će nam MMF odobriti aranžman tako da ćemo moći da povučemo pare i od Svetske banke. Kada tih 400 miliona dolara stignu u budžet prestaje potreba za emitovanjem 50 milijardi dinarskih obveznica – kaže Nikolić.
Počasni predsednik kompanije „Tarket Sintelona” i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak Srbije Nikola Pavičić ocenio je da je prodajom evroobveznica obezbeđeno finansiranje zemlje u prvoj polovini sledeće godine, ali da je pitanje šta će kasnije biti urađeno i kako će se obezbediti dalje finansiranje države. „Ako nema rasta proizvodnje i izvoza, pitanje je šta dalje”, rekao je on agenciji Beta.
Pavičić je ocenio da će ove godine biti napravljen spoljnotrgovinski deficit od šest milijardi evra i da se ne zna na koji način će to biti pokriveno.
On je rekao da se krediti sve teže vraćaju i da nije rešenje da se finansiranje traži u novom zaduživanju. „Bez dugoročnog rešenja, ovo je samo odlaganje bolnih stvari”, rekao je Pavičić.
---------------------------------------------
Ruski kredit na dugačkom štapu
Najava Milana Bačevića, ministra za rudarstvo, da će do kraja godine stići 300 miliona dolara za popunu budžeta od Rusije, u stručnoj javnosti primljena je sa rezervom. Ne samo zbog toga što ruska strana o tome nije donela konačnu odluku, već i zato što sa domaćim ministarstvom finansija, u pogledu uslova kredita, nisu ni počeli pregovori. U slučaju ovog kredita reč je o bilateralnom sporazumu dve zemlje koji još nije ni potpisan, a kamoli ratifikovan u Skupštini, a što je potrebno za ovakav vid ugovora. Podsećanja radi, i u slučaju prethodnog kredita za budžet od Rusije u vrednosti 200 miliona dolara čekalo se godinu dana.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 17.11.2012.
